Izvor: Politika, 07.Okt.2009, 00:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pronađeni Zagorčevi dragulji
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb – Taman se pod uticajem svežih afera pomalo zaboravilo na generala Vladimira Zagorca, koji je zbog krađe dragog kamenja iz sefa Ministarstva odbrane osuđen u martu ove godine na sedam godina zatvora, kada je neočekivano, ova tema ponovo stigla na prve stranice hrvatskih medija. Za to se pobrinuo izvesni G. Z., koji se javio redakciji zagrebačkog „Nacionala” i predočio im dve kutijice originalnih rubina i safira s tvrdnjom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da su deo dragulja koje je proneverio Zagorec.
Navedena osoba je tek posrednik onih koji tvrde da su za račun Zagorca prodavali ukradeno drago kamenje, da su spremni da ostatak predaju nadležnim organima, kao i dokumente koji direktno povezuju Zagorca s tim draguljima, a za sebe traže izvesnu navodno nematerijalnu uslugu koja nije objašnjena. Fotoreporter je snimio dve plombirane providne plastične kutije u kojima je ukupno 1.147,20 karata rubina i 1.156,60 karata safira, a nalepnice s tim podacima su na nemačkom jeziku.
U zanimljivom pismu, Zagorčev preprodavac dragulja opisuje kako mu je preko njegovih veza u kriminalnom miljeu početkom 2001. ponuđeno da preko svojih veza (priznaje da se bavio preprodajom oružja i droge, pa navodi da je u više navrata nabavljao oružje i za Albance na Kosmetu) prodaje drago kamenje – rubine, safire i smaragde. Tada nije znao njihovo poreklo, a ponuđeno mu je po 1.100 nemačkih maraka za karat dok im je cena na crnom tržištu tada bila od 1.400 do 2.000 američkih dolara za karat.
Preprodaju dragog kamenja obavio je nekoliko puta, a jednom prilikom je uz njih u torbi dobio i neke papire – procene, sertifikate, ponude nekih hrvatskih banaka kao garanciju za podizanje kredita i slično. To je kod njega dospelo greškom, a iz tih dokumenata se može iščitati direktna veza Vladimira Zagorca s tim dragim kamenjem. Da se radi o Zagorcu jednom prilikom mu je potvrdio isporučitelj dragulja kada je prokomentarisao da se Zagorec (do tada ga je nazivao Zagi, što preprodavcu nije ništa značilo) ljuti zato što je od jedne prodane ture dobio novac u malim apoenima.
Ima tu još zanimljivih detalja, a najvažniji je da po svemu sudeći u pitanju nije bila samo količina dragog kamenja za čiji je nestanak Zagorec osuđen, već da su dragulji u ministarstvo stizali u nekoliko navrata kao uobičajeni način garancije za novac koji se dobijao za odrađivanje određenih poslova u švercu oružja. Zagorec ih je sve pokupio prilikom promene vlasti početkom 2000. godine kada je morao da napusti Ministarstvo odbrane gde je bio pomoćnik ministra i direktor vojne ustanove „Alan” preko koje je išlo celokupno snabdevanje Hrvatske vojske.
U Državnom tužilaštvu, kako se saznaje, priprema se još jedno suđenje Zagorcu za proneveru dragog kamenja. Ovaj put za ono koje nije obuhvaćeno prvim suđenjem koje se ticalo samo pologa za kupovinu ruskog raketnog sistema S-300, što inače nikad nije ostvareno do kraja. Tada je, kako je tvrđeno tokom suđenja, drago kamenje Zagorcu predao austrijski trgovac oružjem Jozef Rothajhner, što je on naravno negirao.
R. Arsenić
[objavljeno: 07/10/2009]
