Izvor: Večernje novosti, 30.Okt.2016, 21:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prof. dr Ivica Maštruko: Stepinac ne prolazi kod Pape Franje!

Bivši ambasador SFRJ i Hrvatske u Vatikanu prof. dr Ivica Maštruko o radu komisija SPC i Katoličke crkve, kontroverznom ustaškom kardinalu, zločinima u NDH, zajedničkom životu Srba i Hrvata ZAGREB OD STALNOG DOPISNIKA HRVATSKI biskupi više čuju papa Franju nego što ga slušaju! Kaže ovo, za "Novosti", dr Ivica Maštruko (76), profesor sociologije religije i nekadašnji jugoslovenski i hrvatski ambasador u Vatikanu. Pažljivo dr Maštruko prati rad mešovite komisije >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << SPC i Katoličke crkve o Alojziju Stepincu, ali, kako ukazuje u intervjuu za naš list, ne očekuje da će stavovi o kontroverznom hrvatskom kardinalu iz vremena NDH biti usaglašeni. Poslednju reč imaće papa Franja, a dr Maštruko, kao i mnogi poznavaoci vatikanskih prilika, smatra da će još dugo vremena proći dok ovaj ili neki budući poglavar Rimokatoličke crkve donese konačnu odluku oko proglašenja Stepinca svetim. * Šta konkretno očekujete od komisije o Stepincu, koja je formirana na ličnu inicijativu pape Franje? - Članovi te komisije neće se složiti oko svih stavova vezanih za Stepinca i njegovu istorijsku ulogu u Drugom svetskom ratu. Složiće se u tome da je progon vršen od strane komunističkih vlasti, ali o detaljima ocene oko Stepinca biće odvojena mišljenja članova komisije. Tako će to biti predočeno papi i onda sve zavisi, da tako kažem, od jednog političkog dogovora hijerarhija dveju crkava, pape Franje i patrijarha Irineja. * Može li papa da poništi dosadašnji postupak za proglašenje Stepinca svetim? - To ne može, ali može prolongirati odluku da se proglasi svetim, koliko dugo želi. Odluka će zavisiti i od procene koliko taj postupak proglašenja Stepinca svetim može da šteti približavanju Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a time i predgrađu sveukupnog pravoslavlja i mogućim kontaktima s Ruskom pravoslavnom crkvom. * Kako tumačite reči pape Franje, izgovorene nedavno u Gruziji, da je preobraćenje pravoslavaca bio veliki greh i odnosi li se to i na slučaj "Stepinac"? - Te papine reči ne dovodim u taj kontekst. Odnosilo se to na područja na kojima je papa boravio, a reč je o Gruzijskoj crkvi. Poruka je to, pre svega, Gruzijancima, Jermenima i Ukrajincima, a papa se ogradio od bilo kakvog mogućeg prelaska pravoslavaca ili već ranije odvojenih crkava Gruzije i Jermenije u Katoličku crkvu. Franjo je poslao jasnu poruku da Katolička crkva pod njegovim vođstvom nije sklona preobraćenju, već dijalogu s pravoslavnim crkvama. * Ali pokrštavanja, pre svega nasilnog, bilo je četrdesetih godina prošlog veka u Hrvatskoj, u vreme zločinačkog režima NDH, kada je zagrebački nadbiskup bio Alojzije Stepinac? - Apsolutno. Na ovim prostorima bilo je pokrštavanja pod različitim opravdanjima, a Stepinac je to pravdao potrebom spasavanja pravoslavaca od mogućih progona. To je samo po sebi bilo veoma sporno, naravno. Ali toga je bilo u Katoličkoj crkvi u istoriji Evrope i zato smo imali i ratove. Sada sve crkve pokrštavanje osuđuju i izbegavaju i na to više niko u praksi ne pomišlja. * I na sudskom procesu u Zagrebu 1946. godine, čija je presuda nedavno poništena, Stepinac je bio optužen za nasilno prekrštavanje? - Iako to nije bila glavna tema optužnice, Stepinac je optužen i osuđen i zbog toga. Treba znati da ni mnoge Srbe koji su prešli na katoličanstvo to nije spaslo progona. Sve se odvijalo u skladu sa tadašnjom politikom vlasti u NDH - da trećinu Srba treba pokrstiti, trećinu proterati, a trećinu ubiti. Bez obzira na to kako će dalje ići postupak za proglašenje Alojzija Stepinca svetim, to što se radilo u NDH i u šta je bio umešan i Stepinac, Srpska pravoslavna crkva nikada neće da zaboravi. A na čelu te komisije za pokrštavanje Srba bio je Stepinac kao vojni vikar, a time automatski i vojni vikar ustaške vojnice. To će sigurno ostati stalno u svesti predstavnika SPC, jer oni to jednostavno ne mogu da zaborave. * Kako sada vidite odnose SPC i Katoličke crkve, ima li pomaka? - Ne vidim mnogo pomaka. Tri su nivoa tih kontakata, prvi je na nivou najviše hijerarhije kada se demonstrira dobra volja i upućuju reči koje pozivaju na dijalog i saradnju. Na drugom nivou, onoj sveštenstva, paroha i župnika, već ima odstupanja od poruka koje se šalju sa vrha. A na trećoj, među vernicima, sve zavisi od jednog do drugog kraja. Gde su ljudi više izmešani, nažalost, veća je i netrpeljivost. * U Hrvatskoj je došlo do promena nekih biskupa, pre svega onih konzervativnih koji su bili nostalgični prema NDH, čak i opravdavali ustaški režim. Papa je veoma kritičan prema takvim biskupima? - Novi vetar se oseća i u ovih nekoliko poslednjih kadrovskih promena i imenovanja novih biskupa, jer je reč o osobama sklonijim dijalogu i toleranciji. To nisu ljudi koji imaju agresiju koja je još prisutna kod dela hrvatskih biskupa. Novi biskupi u javnosti ne izražavaju netrpeljivost prema drugima i drugačijima. o Ali i dalje ima i krajnje netolerantnih biskupa, poput sisačkog Vlade Košića i sveštenika koji služe mise za Pavelića i ustaške zločince? - Ne ispoljava se takvo ponašanje samo prema nostalgiji za NDH već deo hrvatskog sveštenstva ima i krajnje neprihvatljiv odnos prema osobama koje su u Hagu osuđene za ratne zločine. To je neprihvatljivo i sa strane pravne države u Hrvatskoj. * Koliki je danas uticaj crkve u Hrvatskoj? - Stvarni se uticaj ne oseća direktno, već preko raznih udruženja koja su vezana za crkvenu hijerariju i crkvu kao instituciju. Sama crkva u Hrvatskoj nije odstupila, niti menjala svoje poruke poslednjih nekoliko decenija, a udruženja koja su uz crkvu agilnija su i agresivnija. * Može li se iz svega što danas dolazi iz Vatikana dobiti utisak da je želja pape Franje smirivanje tenzija na Balkanu, podsticaj da Srbi i Hrvati napokon nadvladaju prošlost? - Taj podsticaj daje papa Franja, samo što on nije prihvaćen u katoličkoj hijerarhiji u Hrvatskoj. Još je uvek jedan oprezni i distancirani otklon prema svim porukama koje dolaze od Franje. Postoji zadrška kod biskupa, oni čuju što papa govori, ali ga ne slušaju. A papin pristup je katoličkiji i hrišćanskiji od njihovog, pa i oko odnosa na Balkanu. Kada bi katolički vrh u BiH i Hrvatskoj poslušao i primenio što papa govori mnogo toga bi bilo drugačije. POSETA BEOGRADU ZAVISI OD SPC * MOŽE li se ta buduća odluka Vatikana oko Stepinca gledati i u kontekstu moguće papine posete Beogradu i Moskvi? - Može se i tako gledati i to je u svakom slučaju jedan od razloga da papa Franja odloži svoju odluku. Ali, pre odlaska u Srbiju papu prvo treba da pozove Katolička crkva, da se sa time saglasi SPC i da postoji poziv od državnih vlasti. A državni organi Srbije će poziv da upute tek nakon dogovora sa vrhom SPC, tako da je sve u rukama Srpske pravoslavne crkve. * Govorilo se da je jedan od uslova za poziv da papa pre odlaska u Srbiju poseti Jasenovac. Da li je to realno? - Nije to uslov i to se samo tako govorilo u kontekstu slučaja "Stepinac". Sve drugo su bili spinovi.

Nastavak na Večernje novosti...