Izvor: B92, 05.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prodi za pregovore sa Srbijom
Rim, Brisel, Helsinki -- Italijanski premijer Romano Prodi pozvao EU da omogući Srbiji zaključivanje Sporazum o stabilizaciji i prudruživanju.
Prodi je precizirao da bi stupanje na snagu sporazuma bilo uslovljeno punom saradnjom sa Haškim tribunalom i doprinosom "jasnom i održivom rešenju statusa Kosova". U pismu liderima EU uoči samita u Briselu krajem iduće nedelje, Prodi je predložio niz mera podstreka za pridruživanje zemalja zapadnog Balkana EU.
"Italija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << predlaže konkretne mere koje bi dvedesetpetorica mogla da razmotre", naveo je Prodi u pismu koje je uputio finskom premijeru Matiju Vanhanenu, predsedniku Evropske komisije Žozeu Manuelu Barozu i drugim liderima EU.
Italija predlaže da se "potvrdi politički sporazum o integraciji Hrvatske čim Zagreb ispuni svoje obaveze", kao i da se izabere datum za početak pregovora o članstvu sa Makedonijom.
Prodi je pozvao lidere Evropske unije da na samitu u Briselu, 14. i 15. decembra, potvrde evropsku perspektivu zemalja zapadnog Balkana.
Italija smatra da je "puno ostvarivanje evropske perspektive regiona u celini ključno za njegovu konačnu normalizaciju i socio-ekonomski razvoj".
"Cilj ove inicijative jeste da se potvrdi zemljama Balkana da Evropa želi da one budu deo Unije i da je zbog toga neophodno da poštuju evropske kriterijume", navodi se u saopštenju.
Tadić: Važno da Srbija nastavi evropski put
Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je u razgovoru sa ambasadorima Evropske unije da je jako važno da Srbija nastavi evropski put i poručio da će nova vlada učiniti sve da sprovede reforme koje će omogućiti kandidaturu zemlje za punopravno članstvo u EU.
Predsednik Srbije je ambasadorima ponovio da će nova vlada završiti saradnju sa Haškim tribunalom, kako bi se svi optuženi za ratne zločine našli pred sudom, uključujući i Ratka Mladića.
Pres služba predsednika je saopštila da je Tadić stranim ambasadorima izneo i stav o neophodnosti liberalizacije viznog režima za sve gradjane Srbije.
Mesić i Terzić o Balkanu i EU
Hrvatski predsednik Stjepan Mesić i predsedavajući Saveta ministara BiH Adnan Terzić u Briselu govorili o odnosu EU i Balkana.
Oni su upozorili na negativne posledice eventualnog usporavanja proširenja Evropske unije na zemlje jugoistočne Evrope. Oni su na konferenciji posvećenoj odnosima EU i balkanskih zemalja rekli da bi usporavanje tog procesa zbog "zamora od proširenja" u EU bilo neopravdano i da bi moglo da zaustavi demokratske reforme u regionu.
Na konferenciji pod imenom "Balkanski partneri Evrope", Mesić je rekao da bi odlaganje proširenja na zemlje zapadnog Balkana moglo da dovede u pitanje posvećenost cilju ujedinjenja Evrope.
"Nema logičnog razloga zbog koga bi proces evropskog ujedinjenja, koji je u toku, trebalo zaustaviti", rekao je on na skupu održanom u organizaciji "Prijatelji Evrope".
Hrvatski predsednik je rekao da "to mora jasno biti stavljeno do znanja svima koji govore o 'zamoru od proširenja'". "Njih treba, izvinite na izrazu, prosvetliti", dodao je Mesić.
On je rekao da neuspeh u usvajanju novog ustava EU i spora primena instituacionalnih reformi ne smeju biti razlog za usporavanja proširenja.
Mesić je rekao da istraživanja pokazuju da je prijem 10 novih članica u EU 2004. godine podstakao ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta u zapadnoj Evropi, kao i u novim članicama, i ojačao glas EU u svetu.
Terzić je rekao da je proširenje najjači instrument EU za širenje demokratskih reformi i da bi bilo čudno da u EU raste zamor od toga, dok SAD istvoremeno insistiraju na demokratizaciji u drugim delovim sveta.
"Priče o zamoru od proširenja i sposobnosti apsorpcije pokazuju da je potrebna unutrašnja reforma EU i bolja komunikacija sa građanima", rekao je on.
Finska ratifikovala predlog ustava
Finski parlament danas je ratifikovao novi evropski ustav. Finska, koja predsedava Evropskom unijom, time je postala 16 zemlja koja je ratifikovala sporazum o novom evropskom ustavu. Taj sporazum je odbačen prošle godine na referendumima u Francuskoj i Holandiji.
Ishog glasanje o evropskom ustavu u jednodomnom finskom parlamentu bio je očekivan, pošto su poslanici u maju odobrili plan vlade za usvajanje tog dokumenta. Ustav EU je imao i snažnu podršku vodeće opozicione Konzervativne partije.
Ratifikovanje ustava EU u Finskoj ima simboličan značaj, pošto svih 25 članica EU mora da odobri ustav da bi on stupio na snagu, a nakon njegovog odbacivanja u Francuskoj i Nemačkoj malo je verovatno da će biti prihvaćen.
U junu, Evropska unija je odlučila da da članicama rok od dve godine, od početka 2007. do kraja 2008. godine, za pronalaženje rešenja krize oko novog ustava.
