Izvor: B92, 19.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Problem granice Hrvatska-Crna Gora
Zagreb, Podgorica -- Hrvatska bi mogla da ima probleme prilikom razgraničenja na moru s Crnom Gorom jer problem Prevlake još nije rešen.
Zagrebački Jutarnji list dodaje da, uprkos činjenici da političari iz Hrvatske i Crne Gore tvrde da više nema otvorenih pitanja, stanovništvo Prevlake misli suprotno. A predsednik hrvatskog parlamenta Vladimir Šeks smatra da, u vezi sa državnom granicom između Crne Gore i Hrvatske, privremeni ugovor kojim se regulišu granična pitanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << između dve zemlje, treba zameniti trajnim sporazumom.
"To je sada stvar dvije vlade da diplomatskim kanalima do kraja razriješe ta pitanja", rekao je Šeks i dodao da protokol o režimu na Prevlaci funkcionše izvrsno, bez incidenata, prenela je RTCG vijest agencije Mina.
Jutarnji list upozorava da je još na snazi Privremeni protokol o granici iz decembra 2002, prema kom nije do kraja rešena morska granica Hrvatske i Crne Gore.
Prema odredbama Privremenog protokola, poluostrvom Prevlaka raspolaže Hrvatska, dok je Crna Gora zadržala kompletnu kontrolu nad morem i ulazom u Bokokotorski zaliv, a deo akvatorijuma uz istočni deo poluostrva Prevlaka proglašen je ničijom zemljom.
Jutarnji list upozorava da bi, ako Zagreb bude insistirao na poštovanju međunarodnog prava, Hrvatskoj mogla da pripadne gotovo polovina ulaza u Boku, što bi značilo da veći brodovi ne bi mogli direktno uplovljavati.
Zato crnogorski političari žele da Privremeni protokol postane deo trajnog ugovora o granici, tvrdi list. U tekstu se takođe navodi kako će, bez posredništva Evropske unije, biti problema oko usaglašavanja sporazuma.
Dokaz za takvu tvrdnju Jutarnji list nalazi u nedavnoj izjavi člana crnogorske vlade Predraga Boškovića, koji je za nemački radio Dojče vele rekao da će u pregovorima oko razgraničenja s Hrvatskom Podgorica imati na umu i podatak da na tom području postoje nalazišta nafte, o čemu se do sada nikada nije javno govorilo.
Šteta i žrtve
Predsednici parlamenata dve zemlje, Ranko Krivokapić i Vladimir Šeks, saglasili su se danas u Podgorici i da crnogorska i hrvatska vlada treba da dogovore način isplate ratne odštete Crne Gore za dešavanja na dubrovačkom ratištu 90-ih.
Krivokapić je, posle razgovora sa Šeksom, rekao da problem u vezi sa naplatom štete ne bi trebalo omeđiti rokom jer je to stvar prošlosti.
Šeks je pozdravio Memorandum o saradnji dve vlade, na osnovu koga će Crna Gora nadoknaditi Hrvatskoj štetu nastalu usled ratnih razaranja na dubrovačkom ratištu, ali i ocenio da izvršne vlasti treba da nastave da rešavaju zaostala sporna pitanja.
Vladimir Šeks izjavio da Crna Gora nije izvršila agresiju na Hrvatsku i da ju je u velikoj meri zloupotrebio "velikosrpski projekat", da je bila pod Miloševićevom čizmom i bitnim uticajem generalštaba JNA.
Šeks je izjavio da Hrvatska nije poslala Crnoj Gori nikakav službeni zahtev za isplatu štete, navodeći takođe da je Hrvatska podnela tužbu pred međunarodnim sudom, koja je u fazi preispitivanja, jer je u međuvremenu prestala da postoji državna zajednica SCG.
Predsednik parlamenta Crne Gore, Ranko Krivokapić je ovom prilikom rekao da je Crna Gora bila zloupotrebljena prilikom napada na Dubrovnik i to za svoj ugled, čast i dostojanstvo, kao i da zbog toga Crna Gora oseća moralnu odgovornost i da je spremna da Hrvatskoj pruži simboličnu materijalnu ali punu moralnu naknadu.
"I Crna Gora je bila žrtva na drugi način, ali to ne umanjuje našu obavezu da drugima nadoknadimo štetu, koja je nastala sa naše strane. Nadam se da Crna Gora nikada više neće ići u tuđe, nikada neće razarati i biti deo takvih projekata", rekao je Krivokapić.
Crnogorska opoziciona Demokratska srpska stranka, međutim smatra da su Šeks i Krovokapić "iza leđa javnosti" već postigli načelan dogovor o isplati "tzv. ratne štete", uz ocenu da je to "sraman čin".
Crna Gora je do sada Hrvatskoj nadoknadila 375.000 evra za otuđeni stočni fond u Konavlima. Prema procenama hrvatskih medija, ukupna šteta počinjena na tom području tokom rata iznosi 35 miliona evra.
.jpg)
