Izvor: Večernje novosti, 21.Jun.2013, 18:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prnjavor: Preživeo metke, stradao od testere
PRNjAVOR – Sine Borise, Jovane… A onda smo mu u očima videli suze, dok je iz prerezanog vrata krv šikljala na sve strane...Ovo izgovorivši je, pred dvojicom sinova, preminuo Nenad Todorović Tošo (44), ratna legenda Prnjavora i Republike Srpske. Ništa mu nisu mogli ni mudžahedinska kama, ni meci, ni granate. A život je izgubio u pravom hororu, na zaista bizaran način. U četvrtak ujutro, sekući drva u šumi iznad Prnjavora u Gornjoj Ilovi, Tošo je, pokušavajući da odseče poprečno >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << stablo, izgubio kontrolu nad motornom testerom koja ga je bukvalno zaklala.- Sve se odigralo u deliću sekunde - još u neverici i šoku kazuju Jovan i Boris detalje tragedije. - Čuli smo jauk i ugledali oca kako stoji obliven krvlju. Pokazivao je da mu se zaustavi krvarenje na vratu i teškom mukom prozborio da zovemo komšiju Bogoljuba i hitnu pomoć. Sa našim imenima na usnama i “sinovi moji”, uz suze u očima, ubrzo je izdahnuo.Bezuspešni su bili pokušaji komšije Bogoljuba Sančanina i Nenadovih sinova da mu uz pomoć delova odeće zaustave krvarenje. Nažalost, povrede na Nenadovom vratu i ramenu, od udara drveta i motorne pile, bile su kobne.- Mada smo razdaljinu od oko 25 kilometara od šume do Doma zdravlja u Prnjavoru bukvalo “preletili” za nepunih desetak minuta, Nenadu, ipak, nije bilo spasa. Prizor je bio toliko strašan da je i medicinsko osbolje počelo padati u nesvest - kaže Bogoljub Sančanin.Ispred doma Todorovića u Donjoj Ilovi, nadomak Prnjavora, u petak se okupljao ožalošćeni narod. Uz suze i tugu trajale su pripreme za večni oproštaj od njihovog Toše. U zvaničnom kartonu Boračke organizacije piše da je bio borac prve kategorije, ratni komandir, ratni vojni invalid, čak šest puta ranjavan. Za požrtvovanost i hrabrost, ukazom prvog predsednika Republike Srpske dr Radovana Karadžića, odlikovan je Ordenom heroja Milana Tepića.- Žalosno i sramno je da jedan takav srpski junak na ovaj način okonča život. Iako je bio kvalifikovani automehaničar, izuzetno vredan, nije mogao da nađe stalan posao. Radeći dan i noć kupio je traktor da bi lakše sekao i izvlačio drva iz šume, kako bi nekako podigao dom i prehranio peteročlanu porodicu. Sramotno je da Tošo od dezertera i njima sličnih nije mogao da dođe do pristojnijeg i lakšeg posla, koji mu ne bi došao glave – čulo se ispred doma Todorovića. POBEGAO IZ BOLNICENEĆU da u ratu, a rat je, budem tamo gde se ne ratuje - bila je deviza Nenada Todorovića Toše. Još se prepričava slučaj kada je ratne 1993. godine, posle jednog od ranjavanja i protivljenju lekara da prekine rehabilitaciju, Nenad skočio sa prozora prvog sprata banje u Tesliću. Otišao je da bi se pridružio saborcima na zavidovićko - žepačkom ratištu, koji su se našli u okruženju, nakon što su Amerika i druge velike sile naprasno primorale Hrvate i Bošnjake - muslimane da se, posle krvavih borbi, pomire i okrenu protiv Srba. U BO kažu da je Tošo ranjavan desetak puta, ali da su “samo“ u šest navrata to i zvanično konstatovali lekari.
Nastavak na Večernje novosti...
