Izvor: Press, 12.Jul.2010, 08:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preživljavaju sa 80 evra
Vladičin Han je pao na poslednje mesto po zaradama u Srbiji, od onoga što je preostalo od privrede prosečna plata je 8.973 dinara
Zaposleni građani Vladičinog Hana pali su na poslednje mesto u državi po zaradi, a pre 25 godina bili su treći po zaradama u Srbiji i 18. u tadašnjoj Jugoslaviji. Oni koji još rade u nekoliko preduzeća i maloj privredi zarađuju 8.973 dinara.
U Vladičin Han nekada se dolazilo zbog posla, a sada >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << se masovno odlazi zbog siromaštva i bede. Redovne plate primaju samo zaposleni u državnim i opštinskim službama, dok oni koji rade u društvenim i privatnim firmama sa neredovnim platama od 6.000 do 8.000 jedva preživljavaju.
Kupaca nema danima
- Evo sad je deset do tri, a ja sam prodala samo jedan par dečijih cipela od 1.600 dinara. Ima dana kada niko ne uđe u radnju, a kamoli da nešto pazari. Ukupan mesečni pazar je 46.000 dinara, pa vi sad vidite kako žive Hančani kad nemaju ni za obuću. Očekujem da gazda zatvori radnju, iako u Hanu ima samo dve ovakve prodavnice, a ja ne znam kako ću dalje jer sa ovom platom od 12.000 dinara izdržavam muža, sina, snaju i malog unuka. Badava su deca završila škole kad nema posla. Han postaje mesto staraca, odoše deca u svet - objašnjava situaciju u ovom mestu prodavačica u prodavnici dečje obuće Divna Pešić.
Vladičin Han je nekada je bio poznat po „Delišesu", koji je pravio „hani" sokove, sada ta firma ne postoji. Deo „Delišesa" kupio je „Nektar" i jedino tamo radi tridesetak radnika koji primaju skromne zarade. Ostala društvena ili neuspešno privatizovana preduzeća, poput kartonaže FOPA, drvne industrije „Sloga", „Han plasta" i ciglane tavore i čekaju stečaj.
- Radimo već 30 godina u „Han plastu". Danas smo svi linearno primili po 6.000 dinara i to za jul prošle godine. Decu othranismo na papriku i pekmez. Mesa ima samo za praznik i to ga ne kupujemo u mesari, već svi imamo pomalo zemlje pa othranimo po prase i neko pile. Naša deca ne znaju ni šta je more ili ekskurzija - pričaju radnici Srboljub Nikolić i Branislav Milenković.
Hančani najviše cene penzionere i one koji rade u inostranstvu jer da nije njih deo stanovnika bi gladovao.
- Radim u Italiji 10 godina. Svakog meseca pošaljem kući do 300 evra. Sa tim parama izdržavam ženu, dvoje dece, oca i majku. Problem je što ni u inostranstvu nema posla k'o nekad. Ne znam kako će dalje sve da bude - priča Boban Jakupović.
Grupa žena na povratku sa njive, gde su za nadnicu okopavale kupine, kaže da su do pre pet godina radile u „Koštani".
- Sve je propalo i sad idemo u nadnicu. Zimi, kad nema sezonskih poslova, živimo od svekrove penzije koja je 15.000 dinara. Da bi uštedeli, leti kuvamo ručak na šporetu na drva, a vodu za kupanje grejemo na suncu. Na stolu imamo ono što sami odgajimo - pasulj, boraniju, papriku, paradajz i krompir, pa bar nismo gladni - jadaju se ove nadničarke.
Mladi odlaze iz varoši
Bavljenje privatnim biznisom u Vladičinom Hanu po oceni meštana je utopija, jer problem je i kome prodati to što proizvedete. Od male privrede jedino rade pijačne tezge.
- Napravio sam pokretnu tezgu i švercujem povrće i voće. Jeste da me jure inspektori, ali to mi je jedini izvor prihoda. Nema od ovog neke velike zarade, jedino se nešto više proda kada penzioneri prime penzije, ostalim danima ni za vodu da zaradiš - kaže pijačni prodavac Jordan Kitanović.
Samo od početka godine više od 1.000 građana, uglavnom mlađih, podnelo je zahteve policiji za promenu prebivališta. Mladi najviše odlaze u Novi Sad i Beograd, a dobar deo u potrazi za sezonskim poslovima odlazi u Crnu Goru.
- Većina mojih drugara tokom leta ide u Crnu Goru, rade ko konobari. Ja ne mogu jer imam bolesnu majku, pa ovde prodajem lubenice. Ostane mi dnevno oko 300 dinara. Majka ima 12.000 penziju i ja donesem to što zaradim, pa ne živimo tako loše, mnogi nemaju ni to - skromno priča dvadesetogodišnji prodavac lubenica pored pijace u Vladičinom Hanu.
