Izvor: S media, 21.Apr.2010, 19:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prekinuto ispitivanje minsitra odbrane Cikotića
Sudsko veće je prekinulo ispitivanje Selma Cikotića, svedoka odbrane jednog od optuženih za zločin nad Hrvatima u Bugojnu, kako se ne bi izložio krivičnom gonjenju, preneo je BIRN.
"Imajući u vidu pitanja na koja ćete odgovarati, doneli smo odluku da vam postavimo pravnog savetnika jer samo tako mogu biti zaštićeni vaši interesi. Iskoristili smo tu zakonsku mogućnost jer nemate pravno obrazovanje", kazao je predsedavajući Sudskog veća Davorin Jukić. Cikotić, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << je aktuelni ministar odbrane BiH, kazao je da mu nije poznato da postoji bilo kakav krivični postupak protiv njega u vezi s ratnim dešavanjima u Bugojnu.
Medjutim, on je kao pravnog zastupnika angažovao advokata Fahrudina Ibrišimovića, koji je bio u sudnici, ali je zatražio da se sudjenje odgodi kako bi se pripremili za daljnje ispitivanje.
Cikotić je pozvan kao svedok optuženog Enesa Handžića, kojeg Tužilaštvo BiH, zajedno s Nisvetom Gasalom, Musajbom Kukavicom i Senadom Dautovićem, tereti za zločine počinjene tokom 1993. i 1994. godine nad Hrvatima koji su bili zatvoreni u različitim objektima u Bugojnu.
U optužnici se navodi da su Gasal, kao upravnik, i Kukavica, kao komandir straže, bili odgovorni za funkcionisanje logora na stadionu "Iskra", u kojem je u nehumanim uslovima bilo zatvoreno oko 300 civila, dok se Handžić, bivši pomoćnik načelnika za bezbednost 307. motorizovane brigade Armije BiH (ABiH), i Dautović, nekadašnji načelnik Stanice javne bezbednosti Bugojno, terete za učešće u planiranju i zarobljavanju civila u tom gradu.
Cikotić je tokom direktnog ispitivanja kazao da su ratni zarobljenici u Bugojnu povremeno bili korišćeni kao "radna snaga", te da je komandant brigade zatražio da budu angažovani za rad u Gornjem Vakufu, gde su i otišli po odobrenju komandanta korpusa.
"Enver Zeljović je zatražio od mene da se zarobljenici upute na rad. Tražio sam odobrenje od Envera Hadžihasanovića, tadašnjeg komandanta korpusa, koji je meni bio nadredjeni, i on je odobrio da zatvorenici idu na rad", kazao je Cikotić.
U to vreme Cikotić je obavljao funkciju komandanta Operativne grupe Zapad, čije je sedište bilo u Bugojnu.
Envera Hadžihasanovića, komandanta Trećeg korpusa ABiH, Haški tribunal je osudio na tri i po godine zatvora zbog "nesprečavanja okrutnog djelovanja u Muzičkoj školi Zenica 1993. godine".
Cikotiću je predočen dokument Tužilaštva BiH, za koji je kazao da je "naredbodavni", a u kojem se traži da se 50 zatvorenih pripadnika Hrvatskog veća obrane (HVO) uputi komandnom mestu Gornji Vakuf.Tokom ispitivanja Cikotić je kazao da je dobio izveštaj u kojem je navedeno da ima 600-700 ratnih zarobljenika, koji su smešteni na više lokacija, kao što su škole, fabrike, banke i slično, a praktično su ih čuvale jedinice koje su ih zarobile.
"Pojedinosti se ne sećam. Znam da su u jesen 1993. godine ti zarobljenici prebačeni na stadion 'Iskra' i da je broj reduciran jer su odredjeni pušteni. Ne sećam se ko je bio nadležan za taj stadion. Nikada ga nisam obišao", kazao je Cikotić, navodeći da je tek naredne godine saznao da je odluku o formiranju zatvora na stadionu "Iskra" donelo Ratno predsedništvo opštine Bugojno.
Nastavak ispitivanja Cikotića zakazan je za 29. april.
