Izvor: Politika, 05.Okt.2011, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prebrojavanje preko plota
Zašto rumunske vlasti već tvrde da će i ovogodišnji popis u Srbiji biti „sasvim neregularan“
Od našeg dopisnika
Bukurešt – Popisi stanovništva, koji se ove jeseni vrše u Srbiji, Albaniji, Makedoniji i drugim zemljama, poslužili su Bukureštu da pošalje „upozorenja” vlastima tih zemalja da povedu računa kako prebrojavaju pripadnike rumunskog nacionalnog korpusa.
To se posebno tiče Cincara, Vlaha, Meglenorumuna i Istrorumuna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (u Hrvatskoj). Kako nije reč o nekim drevnim zajedničkim korenima, već o sadašnjici, to dovodi do nezgodnog svojatanja raznih nacionalnih zajednica u susednim zemljama koje se proglašavaju za „neosporne delove rumunskog roda“.
„Rumunija je veoma zainteresovana za rezultate ovih popisa posebno nakon što su predsednik Basesku i ministar spoljnih poslova Bakonski zatražili od vlade u Tirani da prizna brojnu cincarsku manjinu kao rumunsku“, prenosi agencija Rumenijen global njuz koja navodi da u Albaniji živi preko 300.000 Rumuna, dok za Makedoniju kaže da tamo ima 150.000 Rumuna. Misli se na Cincare i Meglenorumune.
Posebna pažnja se u medijima posvećuje popisu stanovništva u Srbiji, jer se tvrdi da su u njoj Rumuni „najzapostavljeniji”, da se u dolini Timoka, Peka, Mlave i Morave vrši „masovno denacionalizovanje Rumuna“ i da je ovogodišnji popis krajnje važan da se „odnarođivanje“ zaustavi.
Rumunske političare brine to što se Vlasi u Srbiji u ogromnoj većini izjašnjavaju kao Vlasi, a ne kao Rumuni. Pri tome se uopšte ne vodi računa o činjenici da je u svojim zvaničnim dokumentima Evropski savet priznao vlašku zajednicu u Srbiji kao samosvojni nacionalni entitet.
Zvanična novinska agencija Ađerpres prenela je izjavu Vasila Barbua, člana Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine sa sedištem u Novom Sadu, koji tvrdi da se Rumuni u srpskoj pokrajini Vojvodini sasvim slobodno izjašnjavaju kao Rumuni (njih 38.000 prema popisu iz 2002.), ali da se u severoistočnoj Srbiji – gde prema nezvaničnim statistikama živi preko 300.000 Rumuna – samo njih 4.500 izjasnilo kao Rumuni. „Ostali su se izjasnili kao Vlasi, i to zbog pritiska koji se na njih vrši.“
Tajbroj od 4.500 smatra se falsifikovanim. Već sada se tvrdi da će i ovogodišnji popis biti „sasvim neregularan“ i da neće odraziti pravo stanje na terenu.
U poslednjih 20 godina ovde je sve prisutnije interesovanje domaćih političara za sudbinu Rumuna „izvan granica“, pa se borbom za njihove duše objašnjavaju svakojaki politički potezi.
„Naše progone”, „Naši su podvrgnuti diskriminaciji“, „Našim ljudima ne dozvoljavaju da se izjašnjavaju kao Rumuni“, kliču političari raznih boja.
U kriznim situacijama to „pali“, naročito onda kada treba baciti koprenu preko sve vidljivijih teških socijalnih problema savremenog rumunskog društva.
Milan Petrović
objavljeno: 06.10.2011.
