Izvor: Politika, 24.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prazne ribarske mreže
More su najpre zagađivale fabrike, potom kanalizacije iz novih naselja i brodovi koji krstare pokraj obala, a ribu svet i dalje desetkuju dinamitaši
Budva – Zvuči pomalo paradoksalno, ali je tačno: jug Jadrana, koji prema merenjima stručnjaka spada u čistija mora, ostaje bez ribe. Ona beži i u ribarskim mrežama je sve manje i plave i bele ribe.
Jedinstveni fjord „neveste Jadrana”, koji je dugo ribom snabdevao pola Crne Gore, sve je njome >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << siromašniji. Ono ribara što je ostalo da „vadi” hleb iz mora sve češće se vraća praznih mreža. Bokelji kažu, manjka ribe pa su proredile i „šetnje” s mrežama i parangalima po zalivu.
Ribari iz Prčnja, Mua, Orahovca i drugih manjih mesta po obodu zaliva tvrde da je tuna gotovo nestala. Nema ni sarduna koji se uveliko lovio i prodavao na pijacama širom Crnogorskog primorja, ali i u unutrašnjosti Crne Gore. Sve je manje i cipola (ili bojanke, kako je zovu na krajnjem jugu) ali i druge kvalitetne ribe.
Razlozi zbog kojih riba „beži” iz zaliva, ali i sa otvorenog mora, su višestruki. Prvo se „nevesta Jadrana” dugo trovala otpadnim vodama iz fabrika koje su bile posađene po obodu ovog jedinstvenog fjorda pa je osiromašen riblji fond. I nakon što je usledila selidba fabrika u industrijsku zonu u Grbaljskom polju, nastavljeno je sa zagađivanjem. Otpadne vode pune raznih otrova stižu iz stambenih i turističkih naselja, koja su u međuvremenu sagrađena, direktno u more. Kanalizacioni sistemi u pojedinim zonama ne funkcionišu, a na mnogim mestima ih i nema.
– Sve je manje ribe i južnije na otvorenom moru, kaže Jovo Milović, odlični poznavalac morskih (ne)prilika, ribolovac i sportista iz Budve. – Nafta koja se nemilice prosipa sa brodova i drugih plovila koja krstare obalom, jedan je od glavnih razloga umiranja riba. Samo jedna kap zagadi prostor veličine i do 100 metara. Sve se teže dolazi do hobotnica, sardela, nestaju i školjke...
Proteklih decenija bilo je i izlovljavanja ribe na nedozvoljen način. Posebno „skrojene” ribarice zvane „koče”, koje preoravaju morsko dno, uništavajući i riblju mlađ, promenile su životinjski svet na morskom dnu.
Jedno od najvećih zala su – dinamitaši. Oni su opustošili obalu, jer eksplozivne naprave uništavaju i floru i faunu.
Kvalitetna riba pobegla je i iz reke Bojane i njene delte kod Ulcinja. I tamo„rade” i dinamit i koče, a jedinstveno ušće kontaminiraju otpadne vode iz sve vikendica po obodu reke. I na pijace krajnjeg juga sve manje stižu orade, brancini, zubaci i druga riba po kojoj se prepoznavao ovaj kraj.
-----------------------------------------------------------
Apeli ribara
Ribari s Crnogorskog primorja, pored apela za zaštitu obale, traže i bolji status. Smatraju, naime, da je on sada veoma loš, da su dažbine prema državi velike, iako je ribe sve manje. Sve u svemu, oni traže aktivniji odnos vlasti prema obali koja je poseban resurs, ali – „u opasnosti”. Vreme za popravke, naime, neumitno teče i nužna je zaista hitna intervencija.
Savo Gregović
[objavljeno: 25/02/2008]
