Izvor: Politika, 25.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravoslavni krst na muslimanskom groblju
Vraćajući se korenima Safet Kurdić se pokrstio i poneo ime Savo, za krsnu slavu odabrao je Svetog Savu i odmah nabavio ikonu
Kotor Varoš – U Šipragama kod Kotor Varoši, Srba je isto koliko i Bošnjaka. Pred rat ih je bilo po dve hiljade, a danas po hiljadu... U mesnoj osnovnoj školi, sa imenom Petra Kočića, trista učenika. Podjednako srpske i deceBošnjaka. A u školi, među prosvetarima, Srbi, Bošnjaci, ali i Mađari i Slovenci.
U Šipragama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kod Kotor Varoši niko nikome nije smetao. Nikom nije bilo tesno. Tridesetak muslimanskih porodica verovalo je komšijama, pa ostalo. Drugi su izbegli, uglavnom u Travnik.U Šipragama je, sa porodicom ostao i Safet Kurdić. Bio je među prvim dobrovoljcima koji su otišli u zapadnu Slavoniju. Kao pripadnik Vojske Republike Srpske, Safet je kasnije ratovao i na Vlašiću, a učestvovao je i u borbama za proboj Koridora. Uvek u prvim borbenim linijama i nikad ranjen. Svi su se Safetom ponosili. A onda su utihnula borbena dejstva. Rat je prestao. Potpisan je i dejtonski mirovni dokument.
U januaru devedeset i šeste Safet je demobilisan da bi odmah potom podneo zahtev Stanici javne bezbednosti u Kotor Varoši sa namerom da se pokrsti. Tada je izjavio da se „vraća svojim pravim korenima i prelazi na pravoslavlje, bez bilo kakvih pritisaka sa strane”.
Pred krštenje trebalo je naći i kuma. Bilo je više kandidata, ali je, bacanjem novčića, određeno je da Safetu kumuje nastavnik matematike Nikola Kurušić.
– Kuća mu je bila izdvojena iz muslimanskog sela. Družio se sa nama Srbima. Išao na slave. Voleo je pravoslavne običaje. I nije me iznenadio namerom da pređe u pravoslavlje, priča kum Nikola.
Safet je nakon pokrštavanja u mesnoj crkvi u Imljanima, dobio novo ime. Postao je Savo. Za krsnu slavu odabrao je Svetog Savu. I ikonu je odmah nabavio. Počeo je da živi novi život. Posla nije bilo pa je nadničario kako bi prehranio familiju. Pored Alena i Alme, koje je stekao sa suprugom Sardinom dok se zvao Safet, Savo je dobio i sina kome je nadenuo kumovao ime Nikola.
A onda? Savo gine radeći u šumi. Cele Šiprage u suzama. Na sahranu došli i Srbi i Bošnjaci. I Savini ratni drugovi. Iz daleka stigle i sestre mu Šerifa i Mina. I Savin tast došao.
– Na muslimanskom groblju, danas humka i, kako drugo, do krst. Na grobu Save Kurdića ispisane godine. Tek je trideset i sedmu bio uzeo. Na muslimanskom groblju krst iznenađuje samo one koji Savu nisu poznavali, opet će kum Nikola o velikom i dobrom čoveku.
– Prelazak u pravoslavlje njegova je dobra volja. Ne zameram mu, a i kako bi kada ga na to niko nije naterao. To je njegova i volja i želja, kaže Savin komšija Mustafa Bjelanović.
Pre nego li je to učinio Safet, u pravoslavlje su prešla još dva njegova prijatelja iz Šipraga. Kemal Botić postao je Konstantin, a Muhamed Kovačević, Nikola.
Slaviša Sabljić
------------------------------------------------------------
Nikola mora na časove islamske veronauke
– Kada se tome malo ko nadao selom se pročulo kako Nikola, Savin sin, mora da pohađa časove islamske veronauke. Siguran sam da ga na to nisu terali ni majka ni brat i sestra. Nekom je, izgleda, stalo da u, uvek mirnim Šipragama u kojima su dva naroda, čak i za vreme ratova, živeli bez ikakvih problema, njih ipak bude, razočarano će Dimitrije Pavlović, direktor Osnovne škole „Petar Kočić” u Šipragama.
[objavljeno: 26/05/2008.]
