Izvor: Politika, 17.Okt.2009, 00:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pozorište u crnini
Zgrada mostarskog pozorišta zaogrnuta crnim plaštevima u znak tuge zbog ubistva najstarije institucije kulture u Hercegovini, a ansambl teatra stavljanjem katanaca označio kraj rada posle 60 godina
Od našeg dopisnika
Mostar – Kultura u gradu na Neretvi posle rata stalno je bila u krizi, ali nikad kao danas, kada je Mostar posle bioskopa ostao i bez Narodnog pozorišta Mostar koje je pre desetak dana prestalo sa radom zbog nedostatka novca.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Zgrada pozorišta je zaogrnuta crnim plaštevima u znak tuge zbog ubistva najstarije institucije kulture u Hercegovini, a ansambl ovog teatra simbolično je stavio katance na ulazna vrata označivši tako prekid rada posle 60 godina i 12.000 izvedenih predstava.
Ključevi i katanci poslati su gradonačelniku u tehničkom mandatu Ljubi Bešliću, jer Mostar više od godinu dana nije uspeo da izabere gradonačelnika.
Bez obzira na brojna upozorenja, apele javnosti i kulturnjaka iz cele Bosne i Hercegovine da se pomogne ovom teatru, odgovora od nadležnih nije bilo. Udar na ovu kulturnu instituciju direktor Narodnog pozorišta Mostar Šerif Aljić nazvao je necivilizovanim činom, izrazivši nadu da je ovo samo privremeni prekid rada.
„To je podmukli udar na civilizaciju, na civilizovane građane i omladinu, koja nikada nije izlazeći iz pozorišta imala sukob s policijom ili izazivala masovne tučnjave kao što se događa s navijačkim grupama”, rekao je Aljić. On je podsetio da pozorište više nema novca ni da plati struju za reflektore na sceni.
Narodno pozorište Mostar u velikim problemima je još od 2007. kada je grad Mostar svoja vlasnička prava nad pozorištem prebacio na Hercegovačko-neretvanski kanton. Međutim, Skupština kantona nikada nije preuzela ta prava i od tada se Narodno pozorište finansira jednokratnim pomoćima iz kantonalnog budžeta, a nije stalni korisnik. U recesijskoj 2009. godini jednokratna pomoć je smanjena za čak 72 posto u odnosu na pre dve godine, tako da ova kuća nije imala osnovne uslove za rad.
Pre zaključavanja zgrade građani Mostara i kulturnjaci iz cele BiH napunili su dvoranu Narodnog pozorišta, pruživši tako svoju podršku pozorištu i glumcima. Na komemorativnom skupu, kako su ga nazvali glumci, između ostalog je upozoreno da u Mostaru nema više ničega što ga je činilo prepoznatljivim gradom i podsećalo na nekadašnji Mostar.
„Mostar je pre rata nosio epitet grada opsednutog pozorištem, sa pet premijera godišnje. Sada je grad opsednut ministarskim audijima, rođaklukom u svakom ministarstvu, pranjem novca i zaglupljivanjem mladih generacija i bez ijedne pozorišne premijere u godini”, istakao je na komemoraciji Velimir Njirić Pšeničnik, glumac Hrvatskog narodnog kazališta (HNK) Mostar koje je osnovano posle rata. Glumci HNK Mostar takođe su najavili štrajk jer su u sličnoj situaciji kao i pozorište.
U znak solidarnosti sa mostarskim kolegama na zgrade Narodnog pozorišta Sarajevo, Kamernog teatra 55 i Pozorišta mladih stavljene su crne trake. Na sarajevskom Pozorišnom trgu takođe je održan protestni skup podrške mostarskom pozorištu, ali i minut ćutanja zbog smrti ove pozorišne kuće. Mostarske vlasti nakon svega su na sastanku saslušale probleme mostarskih pozorišnih kuća, ali konkretno rešenje nisu obećale.
Sanja Bjelica
[objavljeno: 17/10/2009]
