Izvor: Politika, 03.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednji bokeljski marinista
Kad se odvajam od slike obično se sprijateljim sa ljudima koji postaju vlasnici, pa sam postao i kum nekima od njih koji venu za morem i Jadranom kao i ja
Poslednji bokeljski marinista, akademski slikar Boris Dragojević stvara u improvizovanom ateljeu na 19. spratu Geneksovog nebodera u Beogradu. Boreći se sa velegradskom svakodnevicom, neumorno slika okružen relikvijarom bokeljskih fetiša, kopijom ikone Gospe od Škrpjela, minijaturnom maketom „catare”, kartom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << podvodnog sveta Boke, krstom sa Ostroga, pušćama za lov na lignje. Dok sa starog radija nostalgično odjekuju zvuci „novog vala” iz zaboravljenih osamdesetih, čežnju za Bokom objašnjava rečima: „I naši stari kad su išli parobrodima preko velike vode u Ameriku, Kanadu, Australiju nosili su sa sobom krše ili nešto što će da ih podseća na kraj.”
Likovni je sledbenik Vasilija Ivankovića, najistaknutijeg slikara mora i broda na istočnoj obali Jadrana čije su slike od polovine 19. veka krasile kapetanske palate i vile, a sada pomorske muzeje. Građanin je bivše Jugoslavije. Rođen na Cetinju, odrastao u Zagrebu i Splitu, Fakultet likovnih umetnosti i postdiplomske studije završio u Beogradu gde živi ne računajući letnje mesece koje posvećuje Tivtu i Boki. Ako krajičkom oka pogledate neku od njegovih slika, shvatite da on Boku i ne napušta.
„Boka je ishodište svega što radim. Sve je krenulo kada sam na akademiji završio ciklus Božanstvene komedije i Dantea Aligijerija. I njega sam stavio u kontekst Skadarskog jezera i Boke. Kada sam završio postdiplomske studije shvatio sam šta ću da slikam. Slikaću Gospu od Škrpjela. Radiću taj svoj svet, taj mali Eden, to malo vizuelnog i mentalnog Raja”, priča Boris Dragojević.
Lajtmotivi Borisovog slikarstva su najpoznatije peraško ostrvo i Babilonska kula.
„Gospa je za mene simbol ne samo Majke Božije već i simbol žene i života na moru, ali i neke lepe mažoretke u ambijentu toplog letnjeg dana kad misliš da je sve moguće. Babilon je priča o velikom okupljanju, sve ono što je bilo. Lepo i veliko kao naša Boka”, tumači Boris.
Slikajući bokeljske motive, poslednji bokeljski marinista je slikao ispod Gospe od Škrpjela potonulu podmornicu za koju je tek kasnije saznao da je stvarna i da je baš tu.
„Radi se o nemačkoj podmornici koju su krajem Prvog svetskog rata potopili Nemci da ne bi dospela u ruke saveznika. Potopili su je ispod same Gospe gde je najveća dubina tog dela Risanskog zaliva. I na ulazu u Boku potopljena je francuska podmornica iz Prve svetskevojne sa posadom. Možda se i ona pojavi na nekoj mojoj budućoj slici”, priča Boris.
Kad se odvajam od slike obično se sprijateljim sa ljudima koji postaju vlasnici, nastavim da se družim pa sam postao i kum sa nekima od njih koji venu za morem i Jadranom kao i ja. Neki su iz Boke, neki iz Zadra, a neki iz Italije. Jedan iz Italije mi je rekao da jedino u Dominikani imaju tri-četiri slikara kao ja”, objašnjava Boris.
Sada radi na slici velikog broda „Montenegro” sa piramidama, Gospom od Škrpjela, svetim Đorđem i Babilonom u pozadini. Svetli „Montenegro”, svetli Babilon. Do kasno u noć svetli i atelje u novobeogradskom neboderu.
Željko Komnenović
[objavljeno: 04/01/2009]
