Izvor: RTS, 29.Nov.2008, 15:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Posledice svetske krize u Hrvatskoj

U Hrvatskoj bi sledeće godine bez posla moglo da ostane više desetina hiljada ljudi. Vlada procenjuje da će biti ukinuto 63.000 radnih mesta, dok najcrnje prognoze idu i do 150.000 otpuštenih.

Iz Zagreba najavljuju da se otpuštanja, pre svega, očekuju u ugroženim granama, kao što su brodogradnja i prerada drveta, ali i privrednim delatnostima koje može pogoditi globalna ekonomska kriza.

Reč je, pre svega, o trgovini, turizmu i građevinarstvu.

Globalna >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << recesija, koja u Hrvatsku stiže s blagim zakašnjenjem, najviše će uticati na izvozno orijentisane kompanije, suočene s naglim padom porudžbina sa izvoznih tržišta.

Mnoga preduzeća iskoristiće, međutim, krizne okolnosti da se bezbolno reše viška radne snage, a očekuje se i talas stečajeva malih i srednjih firmi koje, zbog rastuće nelikvidnosti i povećanih troškova finansiranja, neće uspeti da se izvuku iz krize.

Hrvatsko udruženje poslodavaca procenjuje da će do kraja godine u tekstilnoj i drvoprerađivačkoj industriji bez posla ostati oko 4.000 radnika, od kojih su nekima već uručene radne knjižice, odnosno nisu im produženi ugovori na određeno vreme.

Krajem oktobra, u Hrvatskoj je bilo, prema zvaničnim podacima, nešto više od 228 hiljada nezaposlenih, što je za 6.284, odnosno 2,8 odsto više nego u septembru, ali se procenjuje da će se u narednim mesecima ta cifra povećavati.

Smanjenje infrastrukturnih projekata

Najava uravnoteženog državnog budžeta predviđa oštro kresanje predviđenih infrastrukturnih projekata, a kako vodeće hrvatske građevinske firme veliki deo prihoda ostvaruju u poslovima s državom, odluka vlade o zaustavljanju ili odgađanju velikih javnih investicija direktno ugrožava građevinare.

Građevinske firme zapošljavaju 85.000 ljudi, pa bi, uz evidentnu krizu stanogradnje u kojoj, zbog oštrijih kredita, stanove nema ko da kupi, bez posla moglo ostati više od 10.000 ljudi.

Kako brojka zaposlenih u građevinstavu, računajući i radnike po ugovoru na određeno vreme ili "na crno" dostiže i do 130.000, mnogi se plaše da bi u slučaju krize najmanje 60.000 njih ostalo bez posla.

Osim toga, restrukturisanje i privatizacija brodogradnje, koja se mora sprovesti do marta 2009, mogu dovesti do otpuštanja više hiljada ljudi.

Kriza u turizmu

Zabrana rada nedeljom, osim u turističkoj sezoni i u decembru, koja na snagu stupa od 1. januara - a po kojoj će nedeljom raditi samo pekare, trafike, pijace i prodavnice u okviru benzinskih pumpi, bolnica i autobuskih i železničkih stanica - doneće otkaze za dodatnih nekoliko hiljada ljudi, pre svega među malim trgovcima, koji su nedeljom imali najveći promet, ali ni veliki trgovački lanci nisu isključeni.

Kako mnogi koji su ranijih godina dolazili na letovanje u Hrvatsku 2009. to neće moći da učine, računa se i na zatvaranje hotela i otpuštanja zaposlenih za vreme zime.

Konačno, ako kriza na tržištu kapitala postane dovoljno duga, višak radnika javiće se i u finansijskom sektoru, prvo u brokerskim kućama i društvima koja upravljaju investicionim fondovima, od kojih je najmanje deset već u teškom položaju.

U iščekivanju krize i mera protiv nje, Hrvati masovno koriste potrošačke kartice, pa se u decembru,  zbog praznika, očekuje potrošnja od 12 milijardi kuna (1,7 milijardi evra), što je za tri milijarde kuna (oko 422 miliona evra) više nego u ostalim mesecima u godini.

Računa se da će se svake sekunde koristiti više od 400 kartica. Hrvati su već dužni bankama 120 milijardi kuna (17 milijardi evra), od čega 51 milijarda kuna (7,2 milijarde evra) otpada na potrošačke kredite, dok tri miliona građana ulazi u minuse na računima, čija ukupna svota iznosi 15 milijardi kuna (preko dve milijarde evra) - sve to uz prosečnu platu od 4.978 kuna (oko 700 evra).

Nastavak na RTS...

Capital.ba: U Hrvatskoj će u 2009. godini biti ukinuto 63 000 mjesta