Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Dec.2009, 22:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Popis stanovništva: BiH sa Somalijom i Libanom

ZVORNIK - Predsednik Centra za populaciona i društvena istraživanja Republike Srpske Stevo Pašalić lično smatra da je održavanje popisa stanovništva 2011. godine u BiH vrlo upitno, a da će se u slučaju neodržavanja popisa BiH naći u grupi zemalja zajedno sa Somalijom i Libanom.

"Ostalo je praktično nešto više od godinu dana za pripreme za popis, a zakon o regulisanju ove oblasti još nije usvojen", rekao je Pašalić u intervjuu Srni i naglasio da bi, ukoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << bi pošli od pretpostavke da će ovaj zakon biti usvojen u narednih dvadesetak dana, u šta sumnja, ostalo praktično godina dana za pripreme popisa.

BiH van međunarodne statistike

On je dodao da bi se u tom slučaju radile ubrzane pripreme koje bi dovele do organizacije popisa sa onim obeležjima koja budu dogovorena, ponovivši da je realnije u ovom trenutku da popisa 2011. godine neće biti, s obzirom da je popis stanovništva postao veliki politički izazov u kojem dogovora nema.

Prema njegovim rečima, popis stanovništva BiH je politički izazov, jer se nalazi na "terenu politike".

"Ako ne bude popisa, BiH će sa Somalijom i Libanom, koje iz političkih i drugih razloga nestabilnosti neće izvršiti popis, biti treća zemlja od 233 države ili teritorije u svetu koja neće obaviti popis u drugoj dekadi 21. veka", pojasnio je Pašalić.

On je istakao da, ukoliko se popis ne izvrši, BiH neće biti uključena u međunarodnu statističku evidenciju, jer neće imati validne podatke.

"Zbog toga BiH neće biti uključena u međunarodne razvojne projekte ili neke druge planove i programe, koji se na osnovu validne statističke evidencije kreiraju u krugovima Ujedinjenih nacija ili drugih međunarodnih institucija", rekao je Pašalić.

Prema njegovim rečima, bez popisa stanovništva BiH će unutar svoje teritorije ostati bez najobuhvatnijih merenja u vlastitom prostoru, što znači da neće imati relevantnih podataka na osnovu kojih bi mogla da kreira značajnije razvojne, socijalne i druge programe.

"To sve znači da će BiH i dalje imati procenjene podatke koji su vrlo rastegljivi i daleko od realnosti od popisa iz 1991. godine do danas", naglasio je Pašalić.

Obavezna obeležja sa oko 40 odrednica

On je naglasio da principi i preporuke UN u popis stanovništva uključuju obavezna i dodatna obeležja.

"Obavezna obeležja imaju oko 40 odrednica, a dodatna više od 70, što znači da je ostavljena mogućnost da svaka zemlja, prema svojim specifičnostima, uzima ona obeležja koja su joj najneophodnija", rekao je Pašalić.

On je dodao da su iz obaveznih obeležja na principima Evropske unije, odnosno Evrostat data, uglavnom, ekonomsko-socijalna obeležja, koja nisu sporna u BiH.

Ističući da u dodatna obeležja spadaju izjašnjavanja o nacionalnoj, verskoj i religijskoj pripadnosti, Pašalić je rekao da je u dosadašnjim popisima praksa pokazala da je 76 zemalja popisivalo ta obeležja.

"To su zemlje koje su multietničkog karaktera, a u koje spada i BiH, i ta obeležja trebaju biti afirmativna za određenu zemlju", rekao je Pašalić i naglasio da su ta obeležja u BiH definisana i Ustavom, gde se tri konstitutivna naroda mogu definisati samo preko nacionalnog izjašnjavanja.

Od zadnjeg popisa prošlo dvadeset godina

Prema njegovim rečima, samo one evropske zemlje koje su nacionalno dominantne nemaju obavezu ili potrebu da uvode obeležja o etničkoj nacionalnoj i religijskoj pripadnosti, kao što su Francuska, Nemačka, Belgija, u kojoj Valonci i Flamanci čine 90 odsto stanovništva.

"Iz svega ovoga sledi zaključak da je izjašnjavanje stanovništva BiH po multietničkim, nacionalnim i verskim obeležjima sasvim prirodno, poželjno i neophodno, s obzirom da je definisano po ustavnoj kategoriji, zbog čega niko neće biti ugrožen ni oštećen - naprotiv", rekao je Pašalić.

Pašalić je ocenio da su podaci svakog popisa stanovništva, koji se provodi u određenoj godini, primenjivi od pete do sedme godine, dok u devetoj godini, odnosno na kraju dekade, nisu validni, jer su izmenjeni i skoro neupotrebljivi, zbog čega se i vrši popis svake desete godine.

"U BiH je od zadnjeg popisa prošlo skoro dvadeset godina, pa je potpuno deplasirana svaka priča da se oni primenjuju i sada", rekao je Pašalić i naglasio da je pozivanje na popis iz 1991. godine irelevantna slika koja ništa ne označava, izuzev da na osnovu nje neki političari vide svoj interes u podeli vlasti na svim nivoima u BiH.

On je naglasio da bi, čak i da nije bilo ratnih zbivanja, demografska struktura stanovništva u BiH bila u ovih dvadesetak godina značajno promenjena.

"A pošto su bila ratna dešavanja, onda je zaista potpuno nerazumno da se podaci popisa iz 1991. godine koriste u pogledu definisanja konstituisanja institucija vlasti na svim nivoima, od izvršne, sudske i zakonodavne, što je zabluda koja BiH ne donosi ništa progresivno", ocenio je Pašalić.

Prihvatljiv popis samo u RS

On je pojasnio da je nakon završetka rata i Dejtonskog sporazuma došlo do unutrašnje teritorijalne prekompozicije BiH, što znači da je promenjena unutrašnja teritorijalna administrativna organizacija, zbog čega ima jedan broj opština koje nisu postojale 1991. godine, odnosno bile su teritorijalni deo neke druge opštine.

"Kako ćemo sada odrediti koliko te novonastale opštine imaju stanovnika i na osnovu kojih se podataka u njima može definisati podela vlasti, jer je za njih popis iz 1991. godine neprimenjiv", zapitao je Pašalić.

On je rekao da je u predratnoj BiH bilo 109 opština, dok u postdejtonskoj BiH ima više od 140 lokalnih zajednica, istakavši da sama ta činjenica govori da se na svim teritorijalnim jedinicama ne može primeniti popis iz 1991. godine.

"Dakle, popis stanovništva iz 1991. godine je prošlost koju treba potpuno anulirati i okrenuti se nekim savremenim i validnim podacima koji će planskim razvojnim programima omogućiti progresivniji i dinamičniji razvoj BiH, a ne uzimati paušale podatke koji se ne temelje na validnim podacima", rekao je Pašalić.

Ocenivši da bi najbolje bilo da se popis stanovništva 2011. godine izvrši na nivou BiH, Pašalić je rekao da je, ako se to ne dogodi, sasvim prihvatljivo da RS za svoje potrebe izvrši popis stanovništva.

"Svesni smo da ti podaci neće biti uključeni u međunarodnu statističku evidenciju i da, shodno tome, neće biti uporedivi sa drugim zemljama", rekao je Pašalić, dodavši da će, međutim, biti vrlo korisni za sve razvojne i akcione planove RS, kao i za naučne, stručne i istraživačke procese.

Pašalić je mišljenja da je za očekivati da će jedan broj nesrpskog stanovništva bojkotovati popis u Srpskoj.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...