Izvor: Politika, 19.Apr.2010, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Popis se „spotakao” o dijasporu
Nepomirljivi stavovi stranaka iz Federacije BiH i Republike Srpske načinu izračunavanja etničke strukture stanovništva
Od našeg dopisnika
Sarajevo, 19. aprila – Privremena parlamentarna komisija za izradu zakona o popisu stanovništva BiH neuspešno je završila svoj mandat, nije postigla konsenzus o svim rešenjima koje tretira predlog ovog važnog zakonskog projekta, što praktično znači da nema zakona, a samim tim ni popisa u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << aprilu naredne godine. Neuspehu su kumovali nepomirljivi stavovi političkih partija iz FBiH i RS, s jedne strane SDA i Stranke za BiH, a s druge SNSD-a po pitanju dva zakonska rešenja: načina izračunavanja etničke strukture stanovništva i oko toga da li će se podaci popisa obračunavati u Banjaluci ili Sarajevu.
Predstavnici SNSD-a smatraju da se etnička struktura BiH, na osnovu koje se formira vlast, može izračunavati samo na osnovu popisanog rezidentnog stanovništva, dok SDA insistira da tim procesom mora biti obuhvaćena i dijaspora. To je, kažu, njihov „maksimalni kompromis” i ujedno uslov da u zakonu ostane i klauzula koja bi omogućila građanima da mogu da se izjasne i o nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti i maternjem jeziku, a za koju se zalaže SNSD.
„Saglasni smo da u ukupan broj popisanog stanovništva uđu i rezidentno stanovništvo i dijaspora, odnosno prisutni i odsutni. Međutim, za SNSD je jedino moguće da se etnička struktura države, odnosno svake teritorijalne jedinice izračunava na osnovu popisanih državljana koji stalno žive u BiH, a to znači bez dijaspore, bez onih koji su odsutni više od 12 meseci iz BiH”, izjavila je za „Politiku” Milica Marković, poslanik SNSD-a u Parlamentu BiH i član sada već bivše komisije za izradu zakona.
Na izričit stav SDA da etno-kulturološka pitanja mogu biti uključena u popis samo pod uslovom ukoliko „u izračunavanje etničke strukture uđe i dijaspora” Markovićeva odgovara da je „nemoguće ignorisati etno-kulturološke komponente, jer je to temelj na kojem počiva BiH”.
Ona istovremeno procenjuje da je popis stanovništva u BiH u aprilu 2011. godine, praktično, „završena priča”, što će, najverovatnije, za koji dan potvrditi i Parlament BiH, s obzirom na činjenicu da može samo konstatovati da privremena komisija za izradu zakona nije uspela da postigne dogovor.
Branko Dokić, predsedavajući komisije koja je neslavno okončala svoj mandat i dalje veruje da šansa nije zauvek izgubljena i da odluka Parlamenta može da bude i sasvim drugačija. Prema njegovom mišljenju zahtev SDA da i dijaspora uđe u izračunavanje etničke strukture stanovništva je neosnovan i nije u skladu sa standardima Evrostata.
„Podnećemo izveštaj Parlamentu koji može i pozitivno odlučiti u slučaju da Bošnjaci odustanu od zahteva da osnova za izračunavanje etničke strukture BiH bude i dijaspora, te da prihvate Banjaluku kao mesto u kojem bi se obrađivali podaci popisa. U protivnom od popisa nema ništa”, kaže Dokić.
Halid Genjac iz SDA uzvraća da njegova stranka „neće odustati od svog zahteva” što samo dodatno potkrepljuje prognoze analitičara da će se „BiH pridružiti Somaliji i Libanu, kao treća zemlja u svetu za koju neće biti statističkih podataka”.
Predstavnik HDZ-a 1990. Martin Raguž smatra da je izostanak dogovora rezultat nedostatka političke volje i vizije. Inače, ova stranka insistira na zakonskoj odredbi u kojoj bi bilo precizirano da se „rezultati dobijeni popisom 2011. godine neće primenjivati sve dotle dok BiH ne uđe u punopravno članstvo EU”. Strah ih je, kažu, da bi „Hrvati kao malobrojniji konstitutivan narod mogli izgubiti nekoliko mesta u vlasti koja sada imaju”.
Iz Stranke za BiH ponavljaju da „ostaju pri svojim principima”, da se „popis radi samo po obaveznim odrednicama Eurostata”, a što znači „bez etničkih obeležja”.
Dušanka Stanišić
[objavljeno: 20/04/2010]
