Izvor: Večernje novosti, 03.Maj.2014, 22:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poluostrvo Luštica oaza mira

Poluostrvo Luštica u zalivu "jadranske neveste", vekovima mirno stanište vrednih i tihih ribara i poljoprivrednika, "napali" su graditelji. S južne tivatske strane egipatski "Oraskom", preko svoje švajcarske "filijale", započeo je gradnju turističko-poslovnog i stambenog naselja u koje će biti uložena čak 1,1 milijarda evra. U jedinstvenom kompleksu koji će biti uklopljen u ambijent poluostrva, cirkulisaće život. Neki drugi i drugačiji od onoga koji je ovde stolećima življen. Budućem >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << progresu koji će "teći" u više linija raduju se, dakako, svi. U središnjem i severnom delu Luštice slika sasvim drugačija. Oblaci beličasti, prolećni, naslonili se na modrozelene krošnje stoletnih maslina. Zametnule su žućkasti cvet - na jesen će biti dobrog ulja. Okolo iz kamenih međa izbija tišina. Mir i spokojstvo dočekuju namernika. - Tih sklad u prirodi, spokojstvo u našim dušama, mir među ljudima - kaže nam jedan od meštana, koji zahteva da mu ne pominjemo ime "da ga ne bi neko, možda, pogrešno shvatio" iako ima dobru poruku. - Ne znam da li to znaju buduće komšije, a valjalo bi: ovde žive najmirniji ljudi u Crnoj Gori. Bilo bi dobro da novo vreme i novi ljudi s nama ovde nastave tu tradiciju... Dok svakodnevno mediji javljaju o tučama, svađama, ubistvima, otmicama, prevarama, pljačkama, ovde te i slične reči nisu "u upotrebi". Stoga na Luštici nikada i nisu formirana mirovna veća, niti su sudovi, radi sukoba, imali posla. Ovde se svi slažu u jednom: nije bitno kako se ko zove, preziva, koji posao radi, u kom delu poluostrva živi. Ne pamti se - toga ni u knjigama nema - da su se Luštičani tokom ratnih sukoba kroz istoriju gledali preko "mušice". Na Luštici je ukupno dvanaest sela, raštrkana su po sredini i obodu poluostrva, koje pripada i tivatskoj i hercegnovskoj opštini. Svi se znaju dobro, dele zlo i dobro. U luštičkim selima žive pravoslavci. Uz osamnaest crkava pravoslavnih, međutim, i dve katoličke. Iako se ne radi o izrazito međunacionalnoj sredini (u samoj Boki, kojoj pripada Luštica, živi u skladu više nacionalnosti), ovde vera nikada nije bila problem. Čovek i nečovek bili su jedini "znaci raspoznavanja". Stoga je na Luštici uvek i vladao mir.PEČALBA Poluostrvo Luštica je dugo bilo pečalbarski kraj. Gotovo da nema kuće iz koje neko nije pošao u svet. Najviše se išlo u Ameriku. I tamo gde su Luštičani stizali širili su toleranciju. Kažu da ni u belom svetu nije bilo primera da se Luštičani svađaju međusobno. Postoji ovde i materijalna potvrda sklada i tolerancije. U selu Mrkovi nalazi se poveća crkva na kojoj je uz krst privezan i - polumesec. Nešto slično, koliko nam je poznato, ne postoji. Crkva posvećena Svetom Lazaru dovršena je 1605. godine. Polumesec se uz krst našao iz - bezbednosnih razloga. Turci su, naime, u to vreme kontrolisali obalu, držali su u svom posedu Herceg Novi, u zalivu je bila usidrena njihova flota. Često su pohađali i sela na Luštici. - Da bi zaštitili crkvu od Turaka, koji su ovuda prolazili, mahom radi pohara, naši preci su postavili polumesec, metalni, manjeg obima. Pribegli su lukavstvu koje je "upalilo" - kada bi naišli Turci ne samo da nisu dirali objekat, već bi se poklonili, a mesno stanovništvo ostavljali na miru - kažu Mrkovljani. Vremena turske najezde su davno minula. Nikome, međutim, od potomaka nije padalo na pamet da razdvajaju dva verska simbola. Rekoše: mlađi treba da znaju kako se ovde živelo nekada, kako valja i ubuduće živeti u slozi, ma ko došao ili u goste, ili se pak tu i nastanio. Svakako, i buduće komšije, koje će stizati s raznih strana. Različitih vera i nacija.

Nastavak na Večernje novosti...