Izvor: Politika, 08.Jan.2010, 23:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Političke nesuglasice sprečavaju popis u BiH
Razlog sporenju je zakonska odredba koju su podržavali predstavnici RS, a negirali zvaničnici Federacije BiH, a koja bi omogućila izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti i maternjem jeziku
Od našeg dopisnika
Sarajevo – Bosna i Hercegovina nije do kraja prošle godine, iako se to očekivalo, dobila zakon o popisu stanovništva i domaćinstava a odgovornost za to snose političari u ovoj zemlji, jer su njihove nesuglasice glavni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i jedini razlog zbog kojeg je izostalo usvajanje ovog zakonskog projekta. Oni su pitanje popisa, koje se u svim drugim uređenim državama smatra strateškim, prvo preselili na teren politike, a onda su se podelili oko mogućeg načina njegovog rešavanja. Razlog njihovom međusobnom sporenju bila je, pre svega, zakonska odredba koja bi omogućila građanima da mogu da se izjasne i o nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti i maternjem jeziku, jer su ovu odredbu podržavali predstavnici Republike Srpske, a negirali zvaničnici Federacije BiH, tvrdeći da bi njena primena „verifikovala etničko čišćenje” i „zaustavila proces povratka izbeglih i raseljenih”.
Tako je priča o popisu, gotovo na istom fonu, nastavljena i u ovoj godini, s tom razlikom što su usledile i dodatne reakcije iz FBiH jer, je u međuvremenu Vlada RS donela odluku o sprovođenju probnog popisa stanovništva 2011. godine na području Srpske. Zamenik predsedavajućeg Doma naroda parlamenta BiH Dušanka Majkić smatra da je reagovanje bošnjačkih političara na odluku Vlade RS nekorektno, zato što reakcije dolaze od onih koji su glavni krivci za nepostizanje konsenzusa o popisu na nivou BiH.
„Činjenica je da nismo uspeli da se dogovorimo, ali odgovornost za propuštenu priliku da se nakon 20 godina u celoj BiH napravi popis ne snose predstavnici iz RS, nego iz FBiH, jer oni su odbili princip dogovaranja u BiH. Sada im smeta i odluka Vlade RS, ali Republika Srpska ne može da čeka da neko u Sarajevu donese takvu odluku”, kaže Majkićeva. Ona podseća na evropski put BiH i pita se kakve rezultate može da očekuje zemlja koja nema nijedan podatak koji je nužan u procesu evropskih integracija, ne zna se koliko čega ima u njoj, koliki je broj stanovnika i domaćinstava i kakvom strukturom uopšte raspolaže.
Zajednička komisija za ekonomske reforme i razvoj parlamenta BiH prihvatila je pre nekoliko dana principe Predloga zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u BiH 2011. godine koji tretira i mogućnost izjašnjavanja o verskoj, nacionalnoj i jezičkoj pripadnosti i uputila ga je u parlamentarnu proceduru. Međutim, pojedini članovi ove komisije, iz Stranke za BiH prvenstveno, nisu podržali ovaj zakonski projekat samo zato što sadrži i mogućnost izjašnjavanja o verskoj, nacionalnoj i jezičkoj pripadnosti, a što je za njih, ponovili su, „način legalizovanja posledica etničkog čišćenja”.
Da li će i kada BiH dobiti zakon, ili će, zahvaljujući isključivosti pojedinih njenih političara, doći u poziciju da bude u EU prikazana kao zemlja koja nema popisa teško je prognozirati. Prvo ovogodišnje zasedanje parlamenta BiH već je zakazano za 12. januar, a hoće li se na dnevnom redu naći i Predlog zakona o popisu 2011. godine, zasad je neizvesno.
Davor Kovačević
[objavljeno: 09/01/2010]
