Izvor: Politika, 09.Nov.2009, 00:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pola veka uz „Politiku”
Bez ovih novina ne mogu, od njih sam postao zavisan kao neko od cigareta. Jedino nisam do „Politike” mogao doći ratne 1992, kada je koridor bio zatvoren, kaže Nedeljko Suzić
Od našeg dopisnika
Prijedor – Kada je 1958. godine kao student šumarstva u Sarajevu prvi put uzeo u ruke „Politiku”, Nedeljko Suzić, iz malog mesta Svodna kod Novog Grada, ni slutio nije da će taj list zavoleti i čitati punu 51 godinu. Tako je lane obeležio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dva zlatna pira, pet decenija srećnog braka sa suprugom Mirjanom i isto toliko godina u druženju sa „Politikom”.
– Eto, obe su i dan-danas sastavni deo moga života – počinje priču Suzić, inženjer šumarstva, koji je već sedam godina u penziji. Svoj penzionerski mir našao je u rodnim Pruscima, nadomak Svodne, gde svakodnevno čita „Politiku”, ali i svu ostalu literaturu koja mu se nađe pod rukom.
– Sve na stranu, ali bez ovih novina ne mogu, od njih sam postao zavisan kao neko od cigareta. Ne prođe ni jedan dan a da ne kupim novi broj – kazuje Suzić i podseća da je za sve „kriv” njegov zet Mile Majkić, kod koga je stanovao kao student. Uz njega je zavoleo brojne rubrike ovog lista, ali i „Ilustrovanu Politiku”, koju je vremenom „napustio”.
Kao dugogodišnji direktor preduzeća „Lignošper” iz Novog Grada i predsednik Privredne komore Republike Srpske, Nedeljko je proputovao gotovo ceo svet. I u takvim situacijama na „Politiku” nije zaboravljao. Svu brigu oko kupovine novina preuzela bi Mirjana koja bi slagala sve brojeve i ostavljala ih dok se on ne vrati sa puta. Njegovo najduže odsustvo trajalo je tri meseca, dok je bio u Nemačkoj. Za to vreme Mirjana ga je čekala i vredno slagala „Politiku”.
– Verujte, jedino nisam do „Politike” mogao doći ratne 1992, kada je koridor bio zatvoren i kada ništa iz Srbije nije stizalo na naše prostore, pa ni štampa. Nedostaju mi ti primerci. Na sreću, to dugo nije trajalo – navodi naš sagovornik i veli da „Politika” nudi upravo ono što on voli: vesti iz privrede, ekonomije, ljudske sudbine, informacije o tome kako se živi na drugim stranama sveta, putopise, feljtone, razonodu... Uz nju se, kaže, dodatno obrazovao i informisao.
Nedeljkova supruga Mirjana je Leskovčanka. Spojili su ih zajednički studentski dani u Sarajevu. Svoje porodično gnezdo svili su u Potkozarju. Imaju dvoje dece, sina i kćerku. I Mirjana povremeno prelista „Politiku”, koju je čitao i njen otac.
Suzićima redovno novine dostavljaju sin Darko i snaja Svetlana, koji sa decom žive u Novom Gradu. Tmurni jesenji dani lakše i brže, kazuju oboje, prolaze uz čitanje.
– Posebno mi je drago što se u poslednje vreme baš u mojim novinama mogu naći brojne novosti iz Republike Srpske, odnosno iz mog Potkozarja. Moli da, na kraju i ovo napišemo. Nedeljko nema kritike a ni predloga šta bi menjao ili dodao u „Politici”, za njega je, veli, ona bila i ostala – najbolje novine.
D. Bulić
[objavljeno: 09/11/2009]
