Izvor: Politika, 08.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poklon-placevi pod Grmečom
Budvanin Zdravko Majkić je imanje u Majkića Japri podno Grmeča, koje čini 56.000 kvadratnih metara, isparcelisao i odlučio da njegove delove daruje kako bi ovo selo ponovo oživelo
Budva – Krenulo je,nekako iz sna.Iz noći u noć ređale su seslike zavičaja.Iz Majkića Japre,tamo podno Grmeča, izmeđuSanskog Mosta i Bosanske Krupe.Podseća nekako na Donji i Gornji Grbalj,ovde kod Budve,samo što tamo,umesto magistrale,predeo deli reka.Na kojoj je i Branko Ćopić >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz susednih Hašana pecao,gde sam i ja u detinjstvu provodio dane.
Dok ovo kazuje,Zdravku Majkiću,inženjeru telekomunikacija,Budvaninu već više od trideset leta,oči igraju neprestano.Pre neku godinu pročitao je tekst u „Politici” o tome kako je rodno selo koje je u vreme njegovog detinjstva brojalo 280 domaćinstava,1.800 stanovnika,tri stotine izvora,brojne vodenice na njima,opustelo sasvim.I njegova vikendica,koju je davno podigao,u ratu porušena,zarasla je u korov.
–Pričao sam o mom selu najviše s kćerkom Milicom, kažeZdravko kome je 59 godina. Izložio sam joj plan,oduševila se i krenuli smo.
Plan je,pak,dosta jednostavan.Imanje u Majkića Japri koje čini 56.000 kvadratnih metara,isparcelisao je u placeve.I odlučio da ih poklanja,kako bi oživeo selo.Na neobičan oglas počeli su stidljivo da se javljaju malobrojni,verujući da je u pitanju neka šala.
Majkić je postavio tri uslova budućim komšijama:da se radi o dobrim ljudima s kojima mora da se vidi i porazgovara pre „ugovora”,da zainteresovani oduu selo i sagrade kada to bude mogli najmanje vikendicu.
–Već sam dobio dvojicu komšija.Ana Šidler iz Kanadeoduševila se poklonom koji je upakovan u predeo kakav,po njenom iskazu,nije videla.Drugi komšija je moj brat od tetke Tomislav Dardićkoji živi u Nevadi.Dugo je ljubio zemlju odakle su mu koreni i zakleo se da će ovde sagraditi lepu kuću i u njoj provoditi najviše vremena,priča Majkić.
Konkurs je i dalje otvoren.Zdravko je rešio da do 19.avgusta,seoske slave,pokloni još tri placa,a onda će malo zastati.Da vidi šta će i kako učiniti oni koji su već postali stanovnici Majkića Japre.Poklanjaće on i potom,možda će neki plac i prodati.Vikendica koju je obnovio pre dve godine,traži malo više novca.A i Milica,najmlađe od njegovo troje dece,hoće sve više da tamo boravi.
–Želja mi je da selo oživi,da se makar tokom proleća,leta i jeseni,kada je tamo prelepo,čuje žagor,pesma,da ožive šljivici,da se tamo,zašto ne,i deca rađaju.Počelo je,prvekomšije su stigle,biće ih još.Dobrih ljudi koji će podgrmečko selo voleti kao svoje.
Zdravko Majkićnam u svom TV servisu u Poslovnom centru u Budvi,gde dominiraju slike iz zavičaja,otkriva i malu tajnu:negde na imanju je zakopan ćup.Slično onome iz popularne serije Siniše Pavića „Porodično blago”.Deda Jovan,koji je radio u rudnicima Arizone,u opštoj bežaniji ispred Nemaca i njihovih pomagača negde 1941.zakopao je zaista ćup sa zlatnicima.Umro je tokom rata ne uspevši nikom od naslednika da kaže gde se ćup nalazi.
–Nedavno su me zvala braća iz Beograda(Zdravko ima tri brata i sestru) znajući za moje aktivnosti:a šta će biti sa ćupom? Odgovorio sam: ako ga nađemo na mom delu imanja(Zdravku je porodičnom podelom pripalo zemljište koje deli)delićemo ga.Ukoliko,pak,bude na placevima komšija,odlučiće oni,kazao nam je Zdravko Majkić.
Savo Gregović
[objavljeno: 09/02/2009]
