Izvor: Politika, 27.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plantaže „preorala” gradilišta
Mandarina i narandži je na Primorju sve manje jer su meštani izračunali da je isplativije prodati zemlju nego na njoj gajiti ovo voće
Herceg Novi – Na Crnogorskom primorju i u Boki ovih dana uveliko se beru mandarine i narandže, a i na stablima limuna zru plodovi. Padine u zaleđu Herceg Novog i samo priobalje žute se od plodova.
– Ove godine narandža nije tako dobro rodila kao prošle jer joj nisu pogodovali vremenski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uslovi u vreme cvetanja. Otkupa nema, niti ga je bilo. Prodajem preko oglasa. Od pet, deset i više kilograma. Lane sam narandžu prodavao do maja, a nekad se prodavala brže, do marta – priča jedan od najvećih bokeljskih plantažera narandže Spasoje Marić.
Marić u Đenovićima kod Herceg Novog ima 400 stabala ove voćke koju crnogorska država izgleda osobito ne ceni. Agronom po struci, čiji su saveti traženi u nekadašnjoj SFRJ jer se među prvima bavio proizvodnjom povrća u plastenicima, kaže da uzgajivači narandži, njegovi zemljaci, nemaju podršku ni motiv da se ovim poslom bave.
Marić kaže da je narandža isplativija od mandarine jer duže traje, a mandarina zbog kratkotrajnosti mora brzo da se proda. Cena narandže na veliko kod plantažera je 60 centi. Pijačna cena na malo je od evra do evra i dvadeset centi.
– Narandži je, kao i drugom voću, potrebna nega, orezivanje, zalivanje, zaštita. Ako se prska zimi, sredstva zaštite potpuno nestanu do stvaranja ploda i kao da nije prskana. Ako se prska u jesen, to ne valja, a nema načina da kupac prepozna takvu voćku. Na pijaci se sladak i sočan plod prepoznaje po mekoći i tankoj kori. Ne mogu biti sočne prevelike narandže, pa ni vašingtonke koje su krupnije od domaćih – savetuje Marić kupce.
Hercegnovski Cvetni centar, deo firme „Pantomarket”, jedini otkupljuje mandarine i narandže, iako, kako proizvođači kažu, u simboličnim količinama. Upravnik centra, Milan Milosavljević priča da se danas narandža mnogo manje gaji nego pre dve decenije jer se plantaže pretvaraju u gradilišta.
– Kupaca sadnica je sve manje, sve se krči i pretvara u građevinsko zemljište. Osamdesetih smo samo u jednoj sezoni uz pomoć države sa 10 hektara proširili plantaže agruma, a sada se godišnje proda nekoliko hiljada sadnica – kaže Milosavljević.
Dodaje da Cvetni centar najbolje prodaje rasad mandarina, posle njih kivija, narandži, pa limuna. Sadnice kivija su od četiri do pet evra, mandarina, limun i kivi od osam do devet evra.
A. Gavrilović
[objavljeno: 28/11/2008]
