Izvor: Politika, 27.Nov.2010, 23:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Patenti ne stižu do privrede
Pronalazači i inovatori u Republici Srpskoj i dalje se bore sa velikim finansijskim teškoćama da izrade prototipe svojih pronalazaka
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Rečenica Frensisa Bekona – „znanje je moć” – odavno se potvrdila u svakodnevnom životu. Ali, u zemljama u kojima nema dovoljno sredstava i jake ekonomije da se znanje pretoči u konkretan proizvod, koji unapređuje privredu i podiže životni standard građana, Bekonova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << misao ostaje na nivou lepe poruke. U ovu grupu društava, nažalost, još spada i Republike Srpska.
„Republika Srpska ne oskudeva u znanju, ali ona nema, bar trenutno, razvijenu privredu koja bi kapitalizovala pronalaske i inovacije naših članova. Neki od njih su, kao dr Drago Ćosić i Miroslav Tešić, dobili brojna međunarodna priznanja. Tešić je, nažalost, morao da sam ulaže u proizvodnju vetroturbine, za koju je nagrađen i u Njujorku, na takmičenju koje se popularno zove ’Oskar u oblasti energetike’. Na sličan korak odlučio se i Vojislav Đudurović, koji je u Laktašima otvorio pogon za preradu šumskog voća i kesten-pirea. Ćosić je prihvatio ponudu hrvatskih biznismena i izum ’hidrogen ekoterm’ počeće da proizvodi u Hrvatskoj”, kaže za „Politiku” generalni sekretar Saveza inovatora RS Ljubiša Pašić.
Kao jedan od kamena spoticanja, Pašić je naveo i nedostatak sredstava za izradu prototipa pronalazaka i inovacija. Za primera je naveo dr Milana Đudurovića koji je na Evropskom privrednom sajmu u Strazburu dobio zlatnu medalju za trocilindrični rotacioni motor sa unutrašnjim sagorevanjem.
„Nažalost, on ne može da obezbedi 100.000 maraka neophodnih da napravi prototip”, upozorava naš sagovornik i dodaje da Savez inovatora ima oko 500 članova. „Mi smo ponosni što imamo članove – pronalazače i inovatore – svih uzrasta, od osnovnih i srednjih škola, preko studenata, do inženjera i doktora nauka. Savez se, osim toga, zalaže za afirmaciju pronalazača i inovatora i time nastojimo da doprinesemo promeni sistema vrednosti. Tačnije, želimo da mladim ljudima uzori postanu istinski stvaraoci i kreativci, a ne estradne zvezde ili, u najgorem slučaju, kriminalci.”
Bez obzira na sve teškoće s kojim se susreću pronalazači i inovatori, Pašić, ipak, kaže da je sadašnje stanje bolje nego što je bilo pre nekoliko godina.
„Imamo veću podršku Ministarstva prosvete i kulture, a posebno Ministarstva nauke i tehnologije. Ono je zaslužno što imamo laboratorije i radionice u kojima naši članovi mogu da realizuju svoje ideje. Neophodno je da se bolje povežu teoretičari i praktičari, odnosno ljudi koji imaju ideje i oni koji njihove ideje mogu da pretvore u konkretan proizvod”, tvrdi Pašić.
Ministar prosvete i kulture Republike Srpske Anton Kasipović slaže se sa Pašićevom ocenom da je stanje u ovoj oblasti daleko od dobrog. Ipak, on veruje da će se ono popraviti.
„Čovek je najveći kapital svakog društva i mi smo, polazeći od te činjenice, doneli Zakon o stipendiranju mladih talenata. Osim srednjoškolaca, sredstvima iz republičkog budžeta stipendiramo studente, poslediplomce i doktorande, ne samo u RS već i inostranstvu. Svi oni koji dobiju stipendije obavezali su se da se po završetku školovanja vrate u RS i da u njoj rade. Vlada RS će svim tim stipendistima pomoći da se zaposle i da nam svojim znanjem i kreativnošću na najbolji način vrate ono što smo u njih uložili”, kaže ministar Kasipović.
Boro Marić
objavljeno: 28/11/2010
.jpg)
