Izvor: Politika, 24.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Partizanka Olga oslobađala je Beograd
Devedesetih godina Olga Mršić, nosilac Partizanske spomenice, ne želi da se seća zbog rata koji ni danas sebi ne može da objasni
Prijedor – Olga Mršić iz mesta Gomjenica kod Prijedora poslednja je žena nosilac Partizanske spomenice na području ove opštine. Životni put ove krepke osamdesetjednogodišnježene bio je trnovit.Sa trinaest godina upoznala je najmračniju stranu Drugog svetskog rata.Tako mala postala je partizanka legendarne Prve krajiške brigade, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prošla sve ofanzive i ostala uskraćena za najlepše dane detinjstva.
– Kao devojčica našla sam se u zbegu na Kozari, postala član brigade i već početkom četrdesetih stupila u borbu, seća se ona i danas, nakon toliko vremena.Nabraja događaje iz ratnog perioda, gradove kroz koje je prolazila i zauzimala ih sa svojom brigadom.
Bila je Olga i na Grmeču.Tu je „zaradila” tifus pegavac. Zahvaljujući otpornosti uspela je da se odbrani od ove bolesti i da, za razliku od mnogih drugih, preživi.Ipak, najjača su joj sećanja vezana za borbe na Sutjesci. To je mesto gde ja izgubila oca, Vuka Reljića, koji je tada bio u Prvoj proleterskoj.
– I danas se ježim kada se setim Sutjeske.Bilo je strašno, svuda samo pucnjevi, borba, ranjenici na sve strane, sa suzama u očima priča Olga. Kaže da je baš tu zauvek ostao njen otac. Kasnije je saznala da se ubio kako ne bi neprijatelju pao u ruke.
Olga je bila ranjena dva puta. Dok pokazuje požutele fotografije iz ratnog vihora, kaže da su dokaz njene hrabrosti i borbenosti ordeni koje i danas čuva.Tu je Orden zasluga za narod, Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem, sa ukazom predsednika bivše SFRJ, Orden rada, pozlaćena Povelja za oslobođenje grada Beograda.
– Bila sam na Sremskom frontu, branila od neprijatelja mnoge gradove u Srbiji, sa svojom brigadom, a onda je došlo oslobođenje Beograda, kazuje nekadašnja partizanka i dodaje da je baš u tom gradu kasnije stekla diplomu medicinskog radnika. Kako je u ratu bila bolničarka, odlučila je da taj posao radi i u miru, u rodnom gradu.Međutim, veoma rano je, zbog bolesti i posledica ratovanja, penzionisana.
U bivšoj državi, kaže Olga, nosioci Partizanske spomenice su živeli lepo i imali poseban, cenjen status.Danas više nije tako.
– Ovo su ružna vremena kada se više ništa vredno ne ceni.Menjala bih se rado za ono moje vreme, iako je bilo teško, ne krije Olga ojađena, jer ljudi kao što je ona više nisu ničija briga, što su zaboravljeni i od društva i od udruženja kojima pripadaju.
Olga živi sa sinom i kćerkom, muž joj je umro početkom devedesetih kojih se, kaže na kraju, ne želi sećati jer je na ovim prostorima u to vreme izbio rat koji ona ni danas sebi ne može da objasni.
I. Kotlić
[objavljeno: 25/02/2009]
.jpg)
