Izvor: Studio B, 06.Jul.2013, 18:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Parastos srpskim vojnicima i civilima u Podrinju
U Bratuncu je danas služen parastos za 3.267 srpskih vojnika i civila iz srednjeg Podrinja koje su u proteklom ratu ubile muslimanske snage.
Parastos na groblju u Bratuncu služilo je bratunačko-zvorničko sveštenstvo, a potom su vence kod spomen-krsta na bratunačkom groblju položili Miladin Dragičević, izaslanik predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, delegacije Vlade i Narodne skupštine Srpske, kao i predstavnici diplomatskog kora i institucija.
Parastosu >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << je prisustvovao i savetnik gradonačelnika Beograda Mlađan Đorđević.
Poštu ubijenim Srbima su odali i predstavnici OHR-a, OEBS-a, Republičke organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila, Boračke organizacije Republike Srpske, Saveza logoraša, te Trećeg pešadijskog (Republika Srpska) puka Oružanih snaga BiH.
Ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Petar Đokić izjavio je danas u Bratuncu da podaci o 3.267 poginulih Srba srednjeg Podrinja, među kojima je veliki broj civila, govore o razmerama muslimanskog zločina počinjenog 1992. i početkom 1993. godine.
Đokić, koji je i predsednikom Odbora Vlade RS za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova, kazao je da su Srbi u poslednjem ratu u BiH napadni i ubijani zbog nacionalnosti i zato što su na vreme prepoznali opasnost i nisu dozvolili da ih odvode u logore kao 1941. godine.
Prilikom današnjeg obeležavanja 21. godine od srpskog stradanja u srednjem Podrinju, on je istakao da međunarodna javnost i sudovi minimalizuju srpske, a uvećevaju žrtve drugih strana.
"To je sramno, kao i činjenica da je Haški tribunal oslobodio glavnog protagonistu zločina na ovom prostoru Nasera Orića. Svojim radom i presudama Haški tribunal i Sud BiH se rugaju i omalovažavaju srpske žrtve", kazao je Đokić.
On je rekao da su nad Srbima u poslednjem ratu počinjeni stravični zločini u srednjem Podrinju i drugim krajevima BiH, i dodao da RS ne poriče zločine počinjene nad pripadnicima drugih naroda, već traži pravdu za sve, ali i odgovornost za sve počinioce zločina.
"Ne mogu Srbi biti za sve krivi kao što im se pripisuje. Republika Srpska i njene institucije nemaju veze ni sa jednim zločinom, a ne amnestiramo počinioce zločina, bez obzira iz kog su naroda", istakao je Đokić.
Đokić je naglasio da se Srpska protivi selektivnoj pravdi Haškog tribunala i Tužilaštva i Suda BiH koji osuđuju samo Srbe, a oslobađaju i uporno opstruišu i ne procesuiraju počinioce zločina nad Srbima.
On je podsetio da institucije RS i srpski predstavnici u organima BiH uporno traže da se promeni način rada sudova i od toga se neće odustati, iako se to opstruiše.
"Da se Srbi nisu organizovali i stvorili Republiku Srpsku ne bi opstali u BiH", zaključio je Đokić, i ukazao da se ne sme dozvoliti da Srbi budu institucionalno slabi i državno neorganizovani, preneli su banjalučki mediji.
"Srpska je široka za sve i nikoga ne ugrožava, a da nije Republike Srpske srpski narod ne bi mogao odati počast i ovako obeležiti godišnjice svojih stradanja", poručio je on.
Đokić je rekao da drugi ne poštuju srpske žrtve i to pokazuju nespremnošću da neko od bošnjačkih predstavnika vlasti dođe da se pokloni žrtvama.
"Mi poštujemo žrtve drugih naroda. Predstavnici Srpske svake godine prisustvuju komemoraciji nastradalim Bošnjacima 11. jula u Potočarima.
Poštujemo tugovanje porodica, ali ne poštujemo politizaciju tog događaja i optuživanje srpskog naroda, što izaziva revolt kod našeg naroda. Bez poštovanja svih žrtava nema poverenja i pomirenja na ovim prostorima. Tražimo pravdu za sve i presude za zločine, a ne optužbe koje se skrivaju u ladicama", zaključio je Đokić.
U poslednjem ratu na području srednjeg Podrinja, odnosno regije Birač, poginulo je 3.267 srpskih vojnika i civila.
Na Petrovdan 1992. godine u srebreničkim selima Zalazje i Sase, te u Biljači i Zagonima kod Bratunca ubijeno je 69 srpskih civila i vojnika, a 22 su zarobljena od kojih polovina još nije pronađena.
Najveće zločine muslimani iz Srebrenice tokom 1992. i 1993. godine počinili su u bratunačkim i srebreničkim selima, i to u Bjelovcu, gde je samo 14. decembra 1992. godine ubijeno 109 Srba, zatim u Skelanima 16. junaura 1993. godine kada je ubijeno 69 Srba, te u Sasama, Biljači i Zalazju na Petrovdan 1992. godine.
U Podravanju 24. oktobra 1992. godine ubijeno je 57 Srba, a u Kravici na Božić 1993. godine masakrirano je 49 srpskih civila.
Za stradanje Srba srednjeg Podrinja, pretežno civila, među kojima je bilo najviše žena, dece i staraca, još niko nije procesuiran.
