Izvor: Politika, 06.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Palube sa ukusom luksuza
Vlasnici jahti na vezovima u Herceg-Novom, osim stranaca, crnogorski su biznismeni čija imena u luci ne spominju
Herceg Novi – U Gradskoj luci Herceg Novi od početka nautičke sezone sve je više luksuznih jahti i to onih kojima dolaze domaći bogataši, manje je čarter jahti i jedrilica kojima su doplovljavali stranci iz Hrvatske, a prihod je bolji za četvrtinu od prošlogodišnjeg. Obrad Gojković, direktor luke, za „Politiku” je rekao da su jahte >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od početka sezone punile luku, ali da je tek ovih dana počela gužva sa manjim turističkim brodićima.
– Nautičari nam u većem broju dolaze iz Italije ove godine, verovatno zbog tradicionalnih regata. Utisak je da je nešto manje manjih jedrilica, čartera iz Hrvatske kojima su naročito dolazili gosti iz istočne Evrope, Česi i Poljaci. Do pre neki dan stizali su nam poluprazni izletnički brodovi koji kruže crnogorskim primorskim mestima, a ni domaći brodići nisu imali pune ruke posla, kaže Gojković.
Vlasnici jahti na vezovima u Herceg-Novom koji se po pravilu najmanje zadržavaju u lukama, a najviše na moru i odabranim mestima, uvalama ili izletištima, osim stranaca, crnogorski su biznismeni čija imena u luci ne spominju. Tu su i hrvatski, slovenački i bogataši iz Srbije, a među njima je Miroslav Mišković najodomaćeniji. Crnogorski i bogataši iz okruženja plove često pod američkom zastavom jer jahte kupuju na lizing po posebnim pogodnostima u američkoj državi Delavar
Redovni nautičari gosti su glumac Lazar Ristovski i pevač Novljanin Vlado Georgijev koji se leti spusti iz Beograda do Novog. Ovog leta još nema jedrilice Emira Kusturice, usidrene svake godine u blizini luke. Primećena je jahta Pitera Manka.
Nautičari sa jahti koje se sidre u hercegnovskoj luci traže pre svega čistoću i pored uobičajenih obaveznih usluga vode, struje, toaleta i goriva, interesuju se za mesta na kojima može da se dobro pojede i to morska hrana. U luci odskoro radi jedan od boljih restorana u gradu koji pune upravo nautičari.
Gojković kaže da su gosti u luci koji dnevno, ako je brod do 10 metara plaćaju 32 evra, za onaj od 25 metara 115 evra, a za brod od 50 metara 300 evra, uglavnom zadovoljni, ali im smeta buka okolnih lokala.
– Nautičari dobijaju informatore naše Turističke organizacije i ono što traže, pored ostalih usluga, su izletišta u okolini. Da znaju za to tražili bi i ture ribarenja, na primer lov na sabljarke koji je na zapadnim morima među bogatašima popularan – kaže Gojković.
U luci radi ronilački klub čiji instruktori organizuju obuke, ronjenje na olupine i speleološko ronjenje. Bogataši na jahtama nisu previše zainteresovani, možda zbog toga što imaju i svoju ronilačku opremu.
Hercegnovska luka ima mesta za oko 30 jahti. U luci je u posebnom delu veliki broj čamaca, jedrilica i brodića domaćih ribara i jedriličara. Svake godine broj brodova na vezovima raste i potvrđuje potrebu da se ona proširi.
Najveća gužva u luci je vikendom. Gojković kaže da je veći promet sa turističkim brodićima počeo tek nedavno, dok su prošle godine oni uveliko „špartali” u drugoj polovini juna. Turistički brodovi iz Bara i Budve imali su problem da ih napune sve do početka avgusta. Od 30 izletničkih brodića koji voze uglavnom na Lušticu trećina doskoro nije vozila. Za njih je sezona u vrhuncu, mada ne kao prošlogodišnja.
A. Gavrilović
[objavljeno: 07/08/2008]
