Izvor: Politika, 01.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pale vazdušne međe
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana – Na aerodromu „Jože Pučnik” (nekadašnji ljubljanski Brnik dobio je lane ime po rodonačelniku „slovenačkog proleća” za otcepljenje od SFRJ) svečano je proslavljen pad poslednje unutrašnje granice u Evropskoj uniji. Šef carinske kontrole Marko Bolta potvrdio je da vidljivih promena zapravo i nema, jedino je „organizaciono prilagođena kontrola na nekim novim kontrolnim tačkama” dok se, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što se zakonodavstva tiče, obavlja isti nadzor kao i do sada.
To znači da su ukinute carinske kontrole na „unutrašnjim” letovima na destinacijama unutar Unije, dok sigurnosni nadzor ostaje potpuno nepromenjen.
Ono što je za kvalitet života stanovnika Slovenije ali i građana EU prava novost, jeste da je upravo počeo da važi i novi sporazum o vazdušnom saobraćaju između zemalja Unije i SAD. Detalje tog sporazuma je nedavno razotkrio potpredsednik evropske komisije Žak Barot, a uspeh se ogleda u činjenici da je novi dokument odmenio 21 bilateralni sporazum između pojedinih članica EU i SAD. Novi dogovor postignut između Brisela i Vašingtona ujedno uređuje prekoatlantske veze i za šest novih država koje do sada nisu bile deo sporazuma, među kojima je i Slovenija. Tako sporazum „Otvoreno nebo” omogućava evropskim avio-prevoznicima da prvi put u istoriji bez ograničenja lete s bilo kojeg aerodroma u EU bilo kuda u Ameriku.
Evropska komisija ocenjuje da će novo uređenje omogućiti da se prekookeanski promet tokom narednih pet godina poveća za 26 miliona putnika a to će zahvaljujući novim pravilima (tačnije razmahu konkurencije i posledično mnogo nižim cenama avio-karata) uštedeti 12 milijardi evra iako će ceo poduhvat proizvesti čak 80.000 novih radnih mesta u EU i SAD. Vođa sektora za državnu granicu u Policijskoj upravi Kranj Andrej Zakrajšek ističe, međutim, da za policajce, koji rade na aerodromu „Jože Pučnik” u Ljubljani, ukidanje unutrašnjih granica ne znači manje posla, jer je na brniškom aerodromu 60 odsto putnika šengenskih, a ostali su – nešengenski, dakle pretežno iz država zapadnog Balkana.
Slovenija zahvaljujući svom položaju ali i vezama sa državama iz nekadašnje zajedničke SFRJ porodice, održava priličan broj „nešengenskih avio-linija”, prevashodno sa Skopljem, Tiranom i Istanbulom. U suštini se režim pogranične kontrole za nešengenske putnike neće bitno izmeniti, jer se ona već nekoliko meseci u Sloveniji sprovodi u skladu sa strogim šengenskim standardima, tvrdi Zakrajšek. Od sada će pogranična kontrola biti obavljana na „transfernim letovima”, pošto šengenski režim predviđa da se granična kontrola obavi na prvoj „ulaznoj tački” – tamo gde putnik ulazi u šengenski prostor. To praktično znači da će putnik iz „nešengenskog prostora” koji putuje preko Brnika na primer za Frankfurt (gde će biti čvorište za dalje međukontinentalne ili unutrašnje EU letove) morati da obavi graničnu kontrolu ulaska u EU na Brniku a ne u Frankfurtu, koji će se u tom slučaju ubrajati u „unutrašnje-šengensku” zonu.
Stoga će od sada, što se policijske kontrole tiče, biti strogo odvojeni putnici iz šengenskih država od onih koji dolaze iz „nešengenskih zemalja”. U Sloveniji će putnike osim toga deliti i na one koji stižu iz EU članica od onih koji dolaze iz svih ostalih zemalja, za koje će i dalje važiti stroga carinska kontrola.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 02.04.2008]
