Izvor: Politika, 16.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oznini logori smrti u Sloveniji
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 13. novembra - Ozna je posle okončanja Drugog svetskog rata po nalogu Slovenačke komunističke partije osnivala koncentracione logore nalik nacističkim, tvrdi Milko Mikola, šef sektora za ispravljanje nepravdi i narodno pomirenje pri Ministarstvu pravosuđa Slovenije. On je ujedno urednik publikacije "Dokumenti i svedočenja o posleratnim koncentracionim logorima u Sloveniji" u kojoj su Oznini logori stavljeni uz bok nacističkim jer su u njima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na isti način bili "nastanjeni i umirali kako osamdesetogodišnji starci, tako i novorođenčad".
Ovdašnji mediji uz vest o brošuri podsećaju da je Ozna skraćenica za "srpskohrvatski naziv Odeljenje za zaštitu naroda". Nezaobilazno je i podsećanje na Oznin "najtragičniji prilog istoriji - organizaciju sabirnih centara u kojima je ′obrađivala′ ratne zarobljenike koje su saveznici 1945. izručili partizanima u Sloveniji, gde su islednici Ozne sužnje kratko ispitivali a zapisnike slali vođstvu slovenačke Ozne koju je vodio Ivan Maček-Matija". Na osnovu dokumentacije, svi saslušani su podeljeni u grupe A, B i C, pri čemu je poslednja grupa bila predodređena za likvidaciju.
Prema aktuelnim saznanjima, lica svrstana u "C razred" su njihovi krvnici odvozili predveče na gubilišta - iz Teharja do napuštenih rudarskih rovova kod Hrastnika, ili iz Šentvida vozom do Kočevja a dalje kamionima do kraških jama u Kočevskom rogu, među kojima je najpoznatija jaruga pod Krenom. Najviše masovnih likvidacija izvršeno je u periodu između maja i jula 1945, pošto je 1946. usvojen ustav FNRJ posle čega je Ozna morala da prepusti te logore organima Ministarstva unutrašnjih poslova.
Mikolinu publikaciju čini zbirka od oko 40 dokumenata i 70 svedočenja, i nastavak je izdanja o posleratnim radnim logorima koje je ovaj sektor vlade premijera Janeza Janše objavio lane. Mikola ističe da istoričari i pravnici do sada nisu poredili niti su govorili o Ozninim logorima kao o nacističkim konclogorima, iako dokumenti koji to dokazuju postoje, doduše u fragmentima, jer su ih "oznovci uništavali".
Oznine logore deli na tri tipa: za pripadnike nemačke narodnosti ("nemčure"), za slovenačke Mađare (kvislinge) te za domobrane (uz koje su stradale poražene formacije ustaša, četnika i civilnog stanovništva u zbegu) koje su Jugoslaviji vratili Englezi. Mikola objašnjava da je za Nemce bilo predviđeno izgnanstvo, iako ta odluka nikada nije bila objavljena. Glavni logor za Nemce je bio Strnišče kod Ptuja, gde je tokom rata već bio nacistički logor, a odakle su 13. juna 1945. Mitja Ribičič i Bojan Polak raportirali generalu Mačku da su "otkrili zgodnu lokaciju za logor koji bi mogao da primi od 20.000 do 25.000 Švaba".
Pored Strnišča su u severoistočnoj Sloveniji postojala još četiri velika logora u koja su zatvarani Nemci uz još niz manjih kod Maribora, dok su domobrani (zajedno sa četnicima i ustašama) trpani u logor kod Šentvida odnosno Teharja, odakle su odvođeni u smrt. Zato Mikola tvrdi da Teharje i Šentvid "možemo nazvati najstrašnijim logorima u Evropi" uz centar Petriček kod Celja, gde su smeštani siročići likvidiranih u Teharju.
Mikolin sektor koji se bavi revizijom počinjenih nepravdi osnovan je 2005. i tesno sarađuje sa vladinom komisijom za sprovođenje zakona o ispravljanju nepravdi koja je do danas primila 17.889 zahteva, od čega je rešila 16.621, a novi zahtevi još stižu.
Na pitanje - zašto se redefinisanje istorije i posleratnih stratišta te uloge partizana i partije posle Drugog svetskog rata dešava baš sad, Mikola odgovara da je to zato, jer je "ranije među ljudima još vladao strah" od odmazde komunističkih moćnika. Mikola nije komentarisao jesu li Oznini logori, poput koncentracionih logora Trećeg rajha, služili planskom uništavanju ljudi, političkih i etničkih grupa.
[objavljeno: ]
.jpg)
