Izvor: Politika, 10.Jun.2009, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oživljavanje represije OHR-a
Ako umesto domaćih organa funkcionere i dalje, na osnovu „bonskih ovlašćenja”, smenjuje visoki predstavnik, onda je to znak da je politika međunarodne zajednice u BiH neuspešna, ocenjuje Petar Kunić
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Odluku visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Valentina Incka da upotrebi „bonska ovlašćenja” i smeni dvojicu policijskih funkcionera Himzu Đonka i Radislava Jovičića, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << profesor banjalučkog Pravnog fakulteta dr Petar Kunić ocenio je kao oživljavanje represivnog aparata međunarodne zajednice u BiH.
„Smenjujući juče prvog čoveka policije Hercegovačko-neretvanskog kantona u Federaciji BiH Himzu Đonka i načelnika Sektora za operativnu podršku u Agenciji za istrage i zaštitu Radislava Jovičića, Kancelarija visokog predstavnika (OHR), koja je organ međunarodne zajednice, oživela je svoj represivni aparat. To je, po mom mišljenju, dokaz da je njena politika u BiH bila neuspešna. Jer, ako je Đonka i Jovičića trebalo smeniti, onda je to bio posao za domaće organe. Ako oni nisu sposobni da to urade, jedini zaključak koji se može izvesti iz te činjenice je da politika međunarodne zajednice u BiH nije bila uspešna”, kazao je za „Politiku” Kunić.
On je naglasio da je način na koji visoki predstavnici koriste „bonska ovlašćenja” pod „velikim upitnikom”. Na to, kao i na njihov nedemokratski karakter svojevremeno je ukazala i Venecijanska komisija. „U odlukama o smenjivanju, visoki predstavnici su u pouci o pravnom leku uvek navodili da se protiv njihovih akata ne mogu voditi sudski sporovi, ni u BiH ni pred međunarodnim sudovima, odnosno da odluka ostaje na snazi dok oni ne odluče drugačije. Između ovakvog stava i vladavine prava nemoguće je staviti znak jednakosti”, konstatovao je Petar Kunić.
Korišćenjem „bonskih ovlašćenja” visoki predstavnici su do sada smenili 177 zvaničnika u BiH. Prvi je za „bonskim ovlašćenjima” posegao Karlos Vestendorp, koji je 4. oktobra 1998. smenio Peru Raguža, načelnika opštine Stolac. Po upotrebi ovog represivnog mehanizma najviše su se, do sada, istakli Volfgang Petrič i Pedi Ešdaun. Nasuprot njima, Kristijan Švarc-Šiling i Miroslav Lajčak nisu koristili „bonska ovlašćenja” za smenjivanje funkcionera.
Među smenjenim su najbrojniji zvaničnici iz Republike Srpske. A najpoznatija imena na listi smenjenih su bivši predsednici Republike Srpske Nikola Poplašen i Mirko Šarović, nekadašnji predsednik republičke Narodne skupštine dr Dragan Kalinić, zatim hrvatski članovi Predsedništva BiH Ante Jelavić i Dragan Čović. Odlukama visokih predstavnika 54 ranije smenjena funkcionera su rehabilitovana. Ostali su i danas u statusu „građanske smrti”, što znači da im je zabranjen rad u državnim organima i javnim službama i da se ne mogu kandidovati na izborima.
Prema rečima dr Petra Kunića uzroci represivnog ponašanja Kancelarije visokog predstavnika su dvojaki. „Interes Bošnjaka, a delimično i Hrvata, jeste da Kancelarija visokog predstavnika ostane što duže u BiH. Oni se nadaju da će visoki predstavnici odlučujuće uticati da se Ustav BiH promeni po meri koja njima odgovara. Istovremeno, birokratski aparat Kancelarije visokog predstavnika zainteresovan je da što duže ostane u BiH, odnosno da za izuzetno visoke plate za ovdašnje prilike živi i radi u dobrim, pre svega bezbednosnim, uslovima. Zato nije slučajno da se pred svaku sednicu Saveta za primenu mira, koji jedini može da donese odluku o zatvaranju Kancelarije visokog predstavnika, politička klima u BiH pogorša”, zaključio je dr Petar Kunić.
Boro Marić
[objavljeno: 10/06/2009]
