Izvor: Politika, 26.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovce otkrile slanu vodu
Majka Stoja bi celi dan kuvala deset litara vode sa izvorišta u nedrima Grmeča, kako bi iz nje dobila šoljicu soli. Mesecima smo tokom rata jeli neslanu hranu, a slana voda nam je bila spas kaže Milan Vukomanović
Krupa na Uni – Kad god bi ovce zanoćile i ne bi se vratile kući, uvek su ih pronalazili, na istom mestu, kod izvora u jednom šumarku Majkića Japre, gore u nedrima Grmeča. Jednom, kad je došao da ih vrati kući, umorni čobanin popio je samo gutljaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vode sa tog izvora. Više nije mogao jer je voda bila slana. I tako izvor u Majkića Japri ponad Hašana, koga su „otkrile” ovce, ponese ime Slana voda.
– Za teških vremena Drugog svetskog rata kada se mesecima znala jesti neslana hrana, slana voda nam je bila spas. Majka Stoja je od desetak litara slane vode, nakon njenog kuvanja, znala prikupiti šoljicu soli. A to je bilo dovoljno da više ne jedemo neslano... Sećam se da su karavani konja natovarenim bremama punim slane vode, dolazile i sa izvorišta odlazile u mnoga krajiška mesta. I po pedesetak kilometara daleko od Slane vode i Hašana, priča osamdesetogodišnji Milan Vukomanović.
U Hašanima Branka Ćopića, podgrmečkom selu u kome tuguje bronzana bista velikog književnika, priča poput ove je i danas na svakom koraku. Baš kao da se Podgrmeč svome Brančilu zavetovao kako će uspomene na njega čuvati i pričama o njegovim zemljacima čiji su koreni tamo gde su i njegovi.
Dvanaestogodišnja Dragana Uzelac iz Kozina, podgrmečkog zaseoka u koga struja još nije došla, svakodnevno do škole pešači deset kilometara. Najbolji je đak, a uz sveću je pročitala sva dela svoga Brančila. Najinteresantnije delove romana, ali i svu Ćopićevu poeziju Dragana zna napamet!
– Čitala sam Branka i zavolela ga jer me naučio kako da postanem neko i nešto. Njegove priče su i uputstvo za detinjstvo, ushićeno će mala Dragana.
Malo dalje, u Buševiću, selu do koga se dolazi kaljavim sokacima, braća Bursać obnovili su crkvu koja je počela da se gradi pre sto deset godina.
Ustaše su je porušile 1942. da bi je Bursaći podigli tek pre godinu dana. U Podgrmeču nema lepše" Uz nju su Bursaći podigli i spomenik svome Petru Popoviću Peciji, hajdučkom harambaši rodom iz Buševića koji je, potkraj devetnaestog veka, podigao bunu naroda Knežpolja protiv Turaka, ponosno će Mladen Kotur, načelnik Krupe na Uni u Republici Srpskoj koja je tek deseti deo predratne bosanskokrupske opštine.
A u toj Krupi na Uni, opštini koja je nikla na ledini, danas je oko tri hiljade duša u osam naseobina koje joj pripadaju.
Krupi na Uni pripadaju i Brančilovi Hašani, i Pecijini Bušević i Stuparev Dubovik i ... Krupi na Uni pripadaju i jedna centralna i četiri područne škole i u njima oko dve stotine đaka.
– Na porušenu dedovinu počeli smo se vraćati 1999. Sve što danas imamo uradili smo sami i bez ičije pomoći. Međunarodni humanitarci i donatori su nas uvek zaobilazili pošto u Krupi na Uni nema više muslimana. A oni su novac davali samo tamo gde su multietničke sredine. Eto i to nas je koštalo. Ali, možda je bolje ovako. Slađe je kad se namučiš i kada sam dođeš do cilja, ističe načelnik Kotur.
U Duboviku, centru opštine Krupa na Uni, odnedavno je i spomenik poginulim borcima, pripadnicima krupske brigade Vojske Republike Srpske.
Nijedna ratna brigada nije izgubila toliko boraca kao krupska. Poginulo ih je više od trista. Svaki četvrti. Među njima su i tri brata Mandića, Drago Dragomir i Stevo i njihov zet Drago Bursać ... Krupska brigada je, kao nijedna u Vojsci Republike Srpske, za ratne zasluge dva puta je odlikovana najvećim, ordenom Nemanjića.
U Krupi na Uni danas je stotinak zaposlenih u državnim firmama i ustanovama... Seljani su prošle godine proizveli i prodali blizu milion litara mleka...
Slaviša Sabljić
[objavljeno: 27/01/2009]
