Izvor: Vesti-online.com, 15.Jan.2019, 01:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otvoren put ka velikoj Albaniji?
Makedonski parlament je u kasnim popodnevnim satima u petak, dvotrećinskom većinom glasova usvojio amandmane kojima je ta država preimenovana u Republiku Severnu Makedoniju.
- Hvala bogu, za te odluke ne treba potpis predsednika Ivanova. Parlament je zajedno sa ustavnim amandmanima doneo odluku o proglasu amandmana i o proglasu Ustavnog zakona - rekao je makedonski premijer Zoran Zaev, koji je tokom govora nekoliko puta svoju zemlju nazvao Severna Makedonija.
I dok >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << na ovaj događaj zemlje u komšiluku gledaju kao na iskorak ka sveobuhvatnom miru i stabilnosti, uočljiv je bio izostanak čestitke zvaničnog Beograda u prvima danima nakon usvajanja amandmana. Razlog uzdržanosti Srbije možda treba tražiti i u tome što su albanske stranke isterale svoje zahteve u trgovini sa Zaevim.
Bivši diplomata Zoran Milivojević tako konstatuje da odluka Sobranja omogućava Albancima u regionu bolje umrežavanje.
- Na terenu postoji koordinacija strateških poteza albanskog korpusa koji se vode iz Tirane. Upravo ti potezi i cela ta koordinacija su na neki način potvrda teze o velikoj Albaniji. I ovo u Makedoniji je potvrda te teze, jer oni ne bi mogli da izguraju te amandmane da nije bilo albanskog faktora - objašnjava Milivojević za RTS.
I dok Beograd ćuti, iz Tirane, Prištine i Brisela odmah su pristigle čestitke.
"Evropska unija snažno podržava ovaj sporazum koji predstavlja primer pomirenja za region i Evropu u celini", deo je zajedničkog saopštenja visoke predstavnice EU za spoljnu politiku Federike Mogerini i evropskog komesara za proširenje Johanesa Hana, nakon usvajanja amandmana.
Predsednik privremenih institucija na Kosovu Hašim Tači uz čestitku Zaevu, poručio je i da 2019. "treba da bude godina velikih odluka i za Kosovo, godina kada će se okončati vekovni konflikt između Kosova i Srbije, postizanjem sveobuhvatnog sporazuma".
Premijer privremenih kosovskih institucija Ramuš Haradinaj je čestitao i Albancima u Makedoniji, koji su "imali ključnu ulogu u ovim promenama".
Bez albanskih poslanika Zaev ne bi mogao da izgura amandmane i ustavni zakon, za šta je potreban dvotrećinski broj poslanika Sobranja.
Iako je sednica sa tim dnevnim redom počela u sredu, bilo je potrebno dva dana pregovaranja premijera Zaeva i lidera pokreta Besa Biljala Kasamija. Da bi dali dva glasa svojih poslanika, Albanci su tražili promenu formulacije državljanstva "makedonsko/građanin Republike Severne Makedonije", jer se, prema njihovom mišljenju, tako stiče utisak da su Albanci, Turci i ostale etničke zajednice - Makedonci.
Na kraju je postignut dogovor da formulacija ostaje, ali da se prihvata amandman ustavnog zakona kojim se pojašnjava kako će ta formulacija glasiti za građane Albance na albanskom jeziku, kao i da se naknadno u Zakon o ličnoj karti upiše i etnička pripadnost građana.
Novo ime stupiće na snagu kada Grčka ratifikuje Prespanski dogovor i protokol za članstvo Makedonije u NATO, nakon čega će uslediti obaveza Makedonije da o promeni imena obavesti zemlje koje su Makedoniju do sada priznale pod tim imenom. Ukoliko to Grčka ne uradi, Makedonija nema obavezu da promeni ime. Zaev je optimista i veruje da će i Grčka ispuniti svoj deo dogovora iz Prespanskog sporazuma, te da će Makedonija postati 30. članica NATO.
Grčki premijer Aleksis Cipras zatražio je od grčkog parlamenta da "odmah" glasa o poverenju vladi posle ostavke ministra odbrane, žustrog protivnika sporazuma o novom imenu Makedonije, koji grčki poslanici treba uskoro da ratifikuju.
"Odmah ćemo krenuti ka obnovi poverenja u našu vladu (glasanjem) u parlamentu, da bi se rešila glavna pitanja naše zemlje", rekao je Cipras posle prihvatanja ostavke Panosa Kamenosa, glavnog saveznika u vladinoj koaliciji.
Najveća opoziciona makedonska stranka VMRO-DPMNE bojkotovala je sednicu na kojoj su usvojeni amandmani o promeni imena i ustavni zakon.
Njihovi poslanici i stranački lider Hristijan Mičkoski priključili su se protestima ispred parlamenta, na kojima su okupljeni građani tražili da se ne menja ime države. Mičkoski je rekao da se i oni zalažu za ulazak Makedonije u EU i NATO, ali ne pod ovakvim uslovima. Izveštači su javljali da je ispred Sobranja bilo znatno manje građanja nego kada je prethodni put Sobranje razmatralo dogovor iz Prespe.
Nastavak na Vesti-online.com...
.jpg)
