Izvor: Politika, 17.Sep.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otpad ugrožava izgradnju tivatske marine
Kompanija Adrijatik marinas je za ekološki program do sada dala devet miliona evra što je malo u odnosu na 106 miliona koliko je garantovano da će biti uloženo tokom četiri godine
Tivat – Marina za megajahte „Porto Montenegro”, iako je na vrhu prioriteta državnih projekata u Crnoj Gori, još nema građevinsku dozvolu. Ovaj dokument kompanija Petera Munka neće dobiti bez saglasnosti Agencije za zaštitu životne sredine iz Podgorice što, opet, zavisi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od uspešnog rešenja problema – deponovanog grita od peskarenja brodova i korišćena transformatorskih ulja – koji su zaostali iz vremena „Arsenala”.
U krugu bivšeg „Arsenala”, prema nekim procenama, nalazi se oko pet-šest hiljada kubika ovog otpada, a u Crnoj Gori nema specijalizovane deponije koja bi ga skladištila. Dobar deo grita koji u sebi ima i otrovne čestice brodske farbe bio je uskladišten na dve lokacije na poluostrvu Luštica, ali je zbog reagovanja meštana i nadležne republičke inspekcije vraćen na deponiju u krug nekadašnjeg Remontnog zavoda. Rukovodstvo vojnog brodogradilišta preduzelo je posle toga određene mere pa je grit zaštićen plastičnim folijama. Otada su gomile peska od peskarenja brodova „kamen o vratu” jednog od najambicioznijih projekata u Crnoj Gori i povod za nekoliko dopisa nadležnim službama nezadovoljnih meštana koji smatraju da grit ugrožava životnu sredinu i morski ekosistem u Tivtu.
Rukovodstvo Adrijatik marinasa pokušalo je da ublaži problem premeštajući grit sa obale na drugu lokaciju gradilišta, ali rešenje za ovaj opasan otpad u Bermudskom trouglu „Porto Montenegra”, ministarstva i Agencije za zaštitu životne sredine još nije nađeno. To je, prilikom nedavnog boravka u Tivtu, posredno potvrdio i ministar uređenja prostora i zaštite životne sredine Branimir Gvozdenović.
„U završnoj fazi je elaborat zaštite životne sredine za čitav prostor u kome ćemo morati da ponudimo konkretna rešenja za sanaciju ekoloških problema iz prethodnog perioda”. Izvršni direktor Adrijatik marinasa Oliver Korlet rekao je da ministarstvo, agencija i kompanije Petera Munka imaju različite predloge za rešavanje ovog problema koji dovodi u pitanje čitav projekat izgradnje superluksuzne marine u Tivtu.
Sa treće strane, u agenciji smatraju da ni država ni novi vlasnik nisu našli najbolji način kako da problem bude rešen da ne bi ostavio nesagledive posledice po kvalitet morske vode.
Pesak za peskarenje brodova sam po sebi nije opasan jer ga činekomadići metala ili kamena, a ovim zrncima se pod velikim pritiskom skida podvodna boja sa brodova. Nakon peskarenja, uz ove čestice padaju i delovi podvodne brodske boje koja je najopasniji otrov sa jedinjenima bakra i cijankalija, jer joj je osnovna namena da spreči bilo šta od živog sveta da se naseli na trup broda.
Kompanija Adrijatik marinas je u ekološki program buduće marine do sada uložila devet miliona evra, a to je malo u odnosu na 106 miliona koliko je vladi garantovano da će biti uloženo u te projekte tokom četiri godine.
Željko Komnenović
[objavljeno: 18/09/2009]
