Izvor: Politika, 17.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osam makedonskih koraka do NATO-a
Skoplje – Posle dvogodišnje diplomatsko-političke ekvilibristike i obećanja Makedoniji da će 2008. godine biti primljena u NATO, čelnici Alijanse u Briselu su odlučili da Skoplju predoče obaveze koje takav epilog njihove zajedničke misije čini neizvodljivim. Drugi čovek NATO-a Martin Erdman juče je makedonskom državnom vrhu predao listu obaveza koje mora da budu ispunjene da bi se Makedonija učlanila u Alijansu.
Na listi je osam tačaka: nepovratan i održiv reformski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << proces, sprovođenje reformi, završno sprovođenje Ohridskog dogovora i zdravi međuetnički odnosi, politički dijalog i saradnja među partijama, dugoročna garancija stabilnosti u zemlji, dobrosusedski odnosi sa svima u okruženju, funkcionalne i nezavisne državne institucije i energična borba protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Ovo je suština svih aktivnosti na relaciji NATO–Makedonija od trenutka kada je pre pet godina Skoplju ponuđeno članstvo u Alijansi. Taksativno nabrojani zadaci uručeni su makedonskom premijeru Nikoli Gruevskom. I laiku je, međutim, jasno da najmanje tri od osam nabrojanih uslova Makedonija, i da hoće, ne može ispuniti jer makedonsko rukovodstvo teško da može garantovati zdrave međuetničke odnose, dugoročnu političku stabilnost, politički dijalog i saradnju među partijama i dobrosusedske odnose.
Međuetnički odnosi su sada na najnižem nivou posle oružanog konflikta 2001. godine. Antagonizam između Socijaldemokratskog saveza (SDSM), najveće makedonske opozicione partije i vladajuće Demokratske partije Albanaca (DPA) gotovo je nepremostiv, a tako se može okarakterisati i poslovična relacija između SDSM i vladajućeg VMRO-DPMNE. U toj ravni su politička stabilnost i politički dijalog među pomenutim partijama.
I u zahtevu za dobrosusedskim odnosima krije se prepreka Makedoniji na planiranom putu ka NATO-u. Makedonija zvanično ima dobre odnose sa svim susedima, ali ako se i zanemari makedonsko-srpski spor oko priznavanja Makedonske pravoslavne crkve, koji je gotovo "umrtvio" komunikaciju državnih vrhova dveju zemalja, nikako se ne može zaobići makedonsko-grčki spor oko imena Makedonije.
I upravo to je nepremostiva prepreka za prijem Makedonije u NATO. I pre dolaska poslednje misije NATO u Skoplje, sa Martinom Erdmanom na čelu, makedonskom državnom vrhu su iz Brisela slate poruke, gotovo ultimatumi za kompromisno rešenje spora oko imena. Nepopustljivost Atine u zahtevu da Makedonija bezuslovno mora da promeni svoje ustavno ime, te da će, u protivnom, vetom blokirati njen prijem u NATO i EU i nepristajanje Skoplja na takvu ucenu, ne mogu se smatrati dobrosusedskim odnosima.
Drugim rečima, NATO je Makedoniji pomenutom listom obaveza, posredno naložio da sa Grčkom uredi odnose. To je dakle najbolje pokriće za neispunjenje obećanja koje je Vašington davao Skoplju, i juče tvrdeći (izjava podsekretara Stejt departmenta Nikolasa Barnsa), da spor oko imena Makedonije nema nikakve veze sa njenim prijemom u NATO.
[objavljeno: ]
