Izvor: Politika, 21.Avg.2011, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opustošeno malo mesto velikih ljudi
Iako su se u Bosanskom Grahovu rodile ili su poreklom iz njega mnoge značajni ličnosti, ono je danas „mrtvo slovo”
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Bosansko Grahovo je po popisu iz 1991. godine imalo 8.311 stanovnika i svi radno sposobni su bili zaposleni. Ovo mesto je imalo i nekoliko važnih turističkih destinacija. Šatorsko jezero na nadmorskoj visini od 1.488 metara u kojem živi endemska vrsta ribe – triton i oko kojeg raste runolist. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Pećinu „Ledenicu”, koja je po bogatstvu nakita ispred Postojne, potom spomen-kuću sarajevskog atentatora Gavrila Principa, Kulu vojvode Momčila u Preocu i vrelo reke Gudaja, koje je atraktivnije od vrela Bune i Bosne.
Sve se promenilo 28. jula 1995. godine kada su u Grahovo ušle jedinice hrvatske vojske, predvođene 4. splitskom i 7. varaždinskom gardijskom brigadom. Sliku Grahova posle pada poznati pesnik Milan Nenadić, inače rođeni Grahovljak, sažeo je u stih: „Šta ostade od Grahova: mrtvo slovo”.
Načelnik opštine Bosansko Grahovo Uroš Makić za „Politiku” kaže da je u ofanzivi hrvatske vojske uništeno 98 odsto stambenog fonda i 95 procenata infrastrukture. „Do sada je obnovljeno 42 odsto kuća i stanova. Struju nema 40 odsto opštine. Nismo rešili ni snabdevanje vodom”, napominje Makić.
On dodaje da u Grahovu na 780 kvadratnih kilometara živi 3.700 stanovnika, da je zaposleno 311 ljudi među kojima je samo 48 povratnika.
„Privreda ne radi. Penzioneri po penzije moraju da idu u Drvar, a u ovo mesto ljudi idu i po lekove. Starosna struktura povratnika je nepovoljna – 42 odsto je starije od 60 godina, a 37 odsto spada u radno sposobno stanovništvo. Školu pohađa 98 đaka, s tim što srednjoškolci putuju u Drvar, a prevoz im plaća opština”, istakao je Uroš Makić.
Govoreći o ovogodišnjem budžetu, on kaže da se puni sa svega 60 procenata, jer koncesionari ne uplaćuju koncesije. „Naša šansa da izađemo iz ovog stanja je da opština preuzme gazdovanje šumama. Moj utisak je da Hercegbosanski kanton, čije je sedište u Livnu, pokušava da nas svede na mesnu zajednicu”.
Boško Višekruga, vlasnik mesare u Grahovu, kaže da je „život težak i svakim danom sve teži”. Veljko Arežina, koji je pre devet godina otišao u Ameriku, u Milvoki, došao je ovog leta u rodni kraj. Na naše pitanje kako je u Grahovu, odgovor je sažeo u dve reči: „Tužno i mučno”.
Jedan od prvih povratnika Željko Damjanović, vlasnik zanatske radnje za pogrebne usluge i limar, rekao nam je da je život u Grahovu „borba za opstanak”.
„Kantonalna vlast nam odmaže gde god može. Drugi naš problem su ljudi koji zarad svoje koristi rade protiv interesa svoje opštine i svog naroda”, upozorio je Damjanović.
A šta bi tek o Bosanskom Grahovu, ovako opustošenom, rekli veliki ljudi koji su rođeni ili poreklom iz njega., kao što su golgeter „Partizana” i jugoslovenske reprezentacije Milan Galić, najbolji strelac „Rijeke” a zatim centarfor i kapiten holandskog „Vitesea” Boško Bursać, rekorder i reprezentativac Jugoslavije u bacanju koplja Petar Galić...
Iz Grahova je i jedan od osnivača Mediale slikar Milovan Vidak i slikar Oliver Tihi, slikar i vajar Miloš Bajić. Neizbežno je i ime vajara Jovana Radlovića koji živi u Americi a pročuo se u američkoj i svetskoj javnosti po skulpturi medveda visokoj više od pet, širokoj sedam metara i teškoj više od 30 tona.
Pažnju zaslužuju Jelena i Vojislav Bilbija. Ona je autor šest knjiga proze i pročitala je prve vesti koje je emitovao Radio Beograd. Za Vojislava Bilbiju kažu da je pet ljudi u jednom čoveku: stomatolog, protojerej Srpske pravoslavne crkve, likovni umetnik i muzičar, a bio je prvak i reprezentativac Jugoslavije u karateu. Poreklom iz Bosanskog Grahova su proslavljena rukometašica beogradskog Radničkog i jugoslovenske reprezentacije Stana Vuković, bivši fudbaler „Crvene zvezde” Zdravko Borovnica, rukometaš Danimir Ćurković, višestruki prvak Jugoslavije i Balkana na pet i deset hiljada metara Dragoslav Prpa...
Boro Marić
objavljeno: 22.08.2011.
