Izvor: Politika, 03.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oproštaj od višegradske gimnazije
Na mestu ovog starog zdanja krajem naredne godine trebalo bi da nikne upravna zgrada „Hidroelektrana na Drini”
Višegrad – Da se ljudi nerado odriču vrednih zdanja, naročito ako su decenijama služila u kulturne i prosvetne svrhe, dokaz je i stara zgrada višegradske gimnazije, napuštena i oronula već skoro deceniju. Posle skoro dvogodišnje procedure i stručnih analiza Komisije za nacionalne spomenike BiH, zbog činjenice da se ova zgrada nalazi u zoni koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obuhvata krug od sto metara oko mosta Mehmed-paše Sokolovića, koji je od lane na listi Uneskove kulturne baštine, konačno je dato „zeleno svetlo” da se može srušiti stara gimnazija.
Na njenom mestu krajem naredne godine trebalo bi da nikne zdanje upravne zgrade preduzeća „Hidroelektrane na Drini”, koje od osnivanja, već 19 godina, za stručne kadrove koristi neuslovnu baraku kod HE „Višegrad”.
Komisija za nacionalne spomenike BiH izdala je načelno odobrenje za gradnju ove zgrade uz uslov da „svojim izgledom ni u kom slučaju ne sme ugroziti ćupriju na Drini, te da mora biti izvedena uz poštovanje vrednosti kulturno-istorijskog nasleđa, kako svojim izgledom i gabaritima ne bi zasenila ovu izuzetnu srednjovekovnu građevinu”.
U „Hidroelektranama na Drini” ističu da imaju obezbeđena sredstva za gradnju upravne zgrade po svim stručnim zahtevima, te da će to biti jedan od najlepših poslovnih objekata u Višegradu, koji neće odudarati od gradskog jezgra uz ćupriju na Drini.
Na mestu zapuštene zgrade stare višegradske gimnazije, pre nekoliko vekova, na vakufskoj imovini Mehmed-paše Sokolovića, velikog turskog vezira, inače poturčenog srpskog dečaka Rada iz sela Sokolovići između Rudog i Višegrada, uporedo sa gradnjom ćuprije sazidan je veliki kameni han, koga Austrougarska krajem 19. veka nadograđuje i pretvara u vojnu kasarnu. Nakon Prvog svetskog rata, 1919, narod višegradskog kraja u čast kralja Petra Prvog Oslobodioca ovu kasarnu preuređuje i pretvara u tada najlepše zdanje u gradu na Drini, sa uređenim trgom koji se prostire prema ćupriji.
Prvobitno je ova zgrada služila za organizovanje kulturnih priredbi, da bi u njoj otpočela sa radom prva građanska škola. Nakon Drugog svetskog rata, tačnije od 1948. do 1983. ovde je radila višegradska gimnazije kroz koju su prošle brojne generacije srednjoškolaca. Poslednjih godina služila je za potrebe praktične nastave srednje škole „Ivo Andrić”.
Po rečima načelnika opštine Višegrad Tomislava Popovića, nakon što je na to dala saglasnost Skupština opštine, sledi konkurs za prodaju ove lokacije koja će, s obzirom na dobijene saglasnosti, bez sumnje pripasti „Hidroelektranama na Drini”. Od sredstava dobijenih prodajom lokacije i zgrade stare gimnazije srednja škola „Ivo Andrić” planira gradnju fiskulturne sale.
S. Heleta
[objavljeno: 03/01/2009]
