Izvor: Politika, 02.Maj.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opet se širi kozaračko kolo
Bilo je neizostavno na partizanskim priredbama, radnim akcijama, prvomajskim svečanostima i sletskim vežbama, pa otišlo u zaborav, ali, evo ga ponovo kod Banjaluke
Banjaluka – Prošlo je više od 15 godina kako se ne igra kozaračko kolo. Od zaborava vratili su ga ovih dana žitelji Potkozarja, na svečanosti kod manastira Gomionica u opštini Banjaluka, u kojoj je Petar Kočić učio prva slova.
Ukrštenih ruku ispred sebe, tako da desna ruka drži >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << levu ruku levog igrača od tebe i obratno, leva desnu ruku igrača zdesna, ide se u krug, sa najmanje dva-tri pevača koji započinju refrene, a ponavljaju ih svi ostali u kolu. Upliću se tako i pevaju dok ima teksta.
Više od pola prošlog veka, igralo se uz partizanske pesme i pesme posvećene Titu. Svedoci ratnog vremena, više kao anegdotu prepričavaju kako je Đilas na primeru kozaračkog kola, objasnio Titu ulogu naroda. Dok je vodio i širo kolo pesmom u kojoj je veličao sebe „Oj Đilasu sivi tiću Crne Gore sokoliću”, partizani su ponavljali. Potom je zapevao „Oj Đilasu, izdajniče Crne Gore...” i opet su pevači revnosno ponavljali za Đilasom, ne razmišljajući da li je to uvredljivo. Ako je verovati ovoj priči, time je sve rečeno – da narod peva kako vođa hoće.
Sada se pevaju neke druge pesme. „Nema mala ledine u gaju, gde se tvoja leđa ne poznaju”, pa „Svekrvice, seme od salate, sin me voli, nije važno za te”. Upada se i pesmom tipa „Mala moja noge prala na kamenu, sušila ih na mome ramenu”, ili „Ja sam svojoj govorio ženi, da ne vodi računa o meni”.
Kolo se „kola”. Za muzičarima nema potrebe. Svi učestvuju, lepo se zabavljaju. Laktovima se i prstima govori potajno. Sve kako narod hoće, ume i zna.
R. Milović
[objavljeno: 30/04/2008]
.jpg)
