Izvor: Press, 27.Okt.2012, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
One su pobedile rak dojke
Sanja (52), Daliborka (40) i Jasmina (50) izborile su se sa opakom bolešću. Danas se kroz udruženje „Budimo zajedno" bore za podizanje svesti žena o značaju preventivnih pregleda
...Neko moŽe biti sportista i voditi zdrav Život, a razboleti se... Uzrok naŠih bolesti Često leŽi u naŠoj psihi... Nije straŠno priznati da si nemoĆan, da neŠto ne moŽeĆ da uradiĆ i zbog toga potraŽiĆ pomoĆ... Ako neko čini dobro za sebe ne znači da je sebičan, ako vam se plače, >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << plačite, ako vam se galami, vičite... Ne gušite sebe, ne gutajte knedle...
Ovo su poruke tri žene koje dele istu sudbinsku epizodu. Sanja Pavlović (52), Daliborka Gajić (40) i Jasmina Mirković (50) pobedile su kancer dojke.
Sve tri je sudbina naterala da testiraju svoju hrabrost i izbore se za ono što ih čini ženama. Mi možemo da ih slušamo, klimamo glavom, da se radujemo zbog njih, ali teško možemo da ih razumemo kao što one razumeju sebe i ostale članice Udruženja žena obolelih i lečenih od raka dojke „Budimo zajedno".
Suočavanje sa stvarnošću
Sanja Pavlović (52) bila je oprezna, ali nije verovala da će doživeti sudbinu svoje majke. Ipak, imala je svest o tome da treba da se kontroliše.
- Doduše, mamografiju sam radila 2005, a rak desne dojke otkriven mi je 2010. pošto sam pala u autobusu. Operacija, koju su mi uradili 18. januara 2011, bila je neophodna. Ne znam kako sam izašla sa klinike kada mi je saopštena dijagnoza. Bila sam potpuno očajna. Znate, teško je kada imate određene godine da se suočite sa stvarnošću. A onda odjednom, kao da mi se desio neki klik u glavi. Kao kada se zainatite, odjednom me je nešto ohrabrilo. Prestala sam da jedem slatkiše, izbacila sam suhomesnate proizvode i počela nov život, koji je za mene dok nisam operisana predstavljao preživljavanje - počinje priču Sanja:
Kampanja
Tokom oktobra, meseca borbe protiv raka dojke, Udruženje žena obolelih i lečenih od raka dojke „Budimo zajedno", uz podršku Hipo Alpe Adrija banke, realizuju kampanju „Budimo zajedno u oktobru", niz aktivnosti čiji je cilj podizanje svesti žena o značaju preventivnih pregleda, kao i podrška ženama obolelim od ove bolesti.
- U Srbiji se obolele žene uglavnom zbog neznanja i neobaveštenosti osećaju zapostavljenim i obeleženim. Iz straha od odbacivanja, lečene žene često odbijaju da pruže podršku obolelim i podele sa njima neprocenjiva iskustva i savete - kaže Jasmina Lukić, predsednica Udruženja.
- Kada su me operisali, bila sam potpuno svesna da neću moći sama da se suočim sa svim tim, zato sam potražila pomoć psihijatra. Nije strašno priznati da si nemoćan, da ne možeš nešto da uradiš, ali dobro je da zatražiš pomoć.
Danas je, kaže, otišla korak napred.
- Gledala sam sa vedrije strane. Zahvalna sam bogu, doktorima i svojima prijateljima. Pravo je blago imati ih. Iskoračila sam u drugim sferama u životu koje su me mučile. Osim što treba kontrolisati zdravlje, treba poštovati sebe, slobodno govoriti o stvarima koje vas muče, biti svoj, jer voleti sebe ne znači biti sebičan, voleti sebe znači biti odgovoran prema sebi. I budite srećne, nasmejane, jer to znači zdravlje. Loše misli nose loše stvari - savetuje ova hrabra žena.
Daliborka je 12 godina mlađa od Sanje, a rak dojke joj je zvanično potvrđen u decembru 2010. godine.
- Otišla sam na ultrazvuk, a zatim kod hematologa. Insistirao je da idem dalje. Na VMA mi je urađena mamografija. I danas mi odzvanjaju reči doktorke: „Radikalno odstranjivanje obe dojke, imate tempiranu bombu." Bila sam šokirana. Iako sam znala da nešto postoji, nisam želela to da prihvatim, pa sam potražila mišljenje na onkologiji. Tamo se prvo nisu složili sa mišljenjem sa VMA i rekli mi da sam potpuno zdrava, a ja nisam znala da li da se osećam bolesnom ili zdravom. Na kraju me je pregledao profesor Džodić, koji je potvrdio da ipak postoji problem - priča ona.
U decembru prošle godine Daliborka je imala poslednju od pet operacija i od 12. januara ove godine smatra se zdravom, iako bi trebalo da prođe još pet godina za konačnu potvrdu.
Kasno kod lekara
Svake godine u Srbiji od raka dojke oboli 4.000, a umre 1.500 žena. Nastanak ove vrste tumora u više od 90 odsto slučajeva ne može da se spreči, međutim ako se otkrije na vreme, odnosno kada veličina tumora doseže do desetak milimetara, leči se uspešno.
- Nažalost, u Srbiji se žena obraća lekaru kada je prosečna veličina tumorske promene između 2 i 2,5 centimetara i kada je kod više od polovine njih bolest zahvatila i regionalne limfne čvorove. Apelujemo da se svake godine ide na kliničke preglede, a osobe preko 45 godina starosti na svake dve godine i na mamografsko radiografisanje - savetuje prof. dr Zoran Rakočević, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
- Trenutak kada su mi saopštili da će mi odstraniti levu dojku teže sam podnela nego kada su mi rekli od čega bolujem. Nije bilo jednostavno suočiti se s tim. Ni pogledati sebe u ogledalo, a bila sam jaka, bar sam smatrala sebe veoma jakom.
Verujte svom instinktu
Bolest je nije slomila. Ostala je jaka zbog porodice.
- Tri sina koji su u tom trenutku bili klinci naučili su da prostiru veš, peglaju... Ako su oni toliko mogli sebe da daju meni, pa zar sam smela ijednog momenta da kažem ne mogu? Morala sam da imam snagu zbog njih jer su verovali u mene. Ali pitala sam se zašto baš ja? Verujem da je stres okidač za svaku bolest. Bolest me je, mislim, promenila, sada znam i da galamim i da plačem i da vičem, ranije ne. Žene treba da veruju svom instinktu, jer ipak mi poznajemo sebe najbolje.
Sa ružnom stranom života Jasmina Marković (50), inače bivša sportistkinja, srela se godinu dana pre Sanje i Daliborke.
- Bio je petak kada su mi rekli da mi je bolesna leva dojka. Taj vikend mi je bio najgori u životu. Kako i zašto? Kada sam ušla u period perimenopauze doktorka mi je preporučila da mi se pregledaju dojke. Kada su me pregledali, odmah su rekli: „Ovo mora napolje." Tumor je, na sreću, bio mali i nije uhvatio nijednu žlezdu. Ali operacija je bila neophodna. Kasnije se čovek sabere. Sada mi pomažu članstvo u Udruženju, priče sa ženama koje su to prošle, jer se najbolje razumemo i priče sa našim lajf-koučom koji se takođe izborio sa rakom, a koji nas uči da imamo pozitivan stav - kaže Jasmina.
Pregledajte se same
Samopregled dojki trebalo bi da upražnjava svaka žena posle 20. godine. Najbolje je da pregled obavljate svakog meseca u istom periodu. Pogodno vreme je posle menstruacije, a ako ste u menopauzi, svakog prvog dana u mesecu. Kad posmatrate dojke, imajte na umu da one nikad nisu iste, odnosno jedna je obično veća od druge, ili je jedna više položena na grudnom košu.
1. Skinite se do pojasa i opušteno stanite ispred ogledala, pri dobrom osvetljenju, sa podignutim rukama. Okrećite se polako polulevo i poludesno da biste ustanoviti da su delovi dojki prema pazuhu normalni.
2. Stavite ruke na bokove, okrećite se polulevo i poludesno i opet ih posmatrajte sa posebnom pažnjom na predeo ispod dojki.
3. Rukama snažno pritisnite bokove da biste zategli mišiće grudnog koša i obratite pažnju da li se na nekom mestu koža smežurava ili se neka od bradavica uvlači.
4. Ispitajte deo dojke prema pazuhu istim kružnim pokretima.
5. Nežno stisnite bradavice da biste proverili da li ima krvarenja ili možda postoji neuobičajen iscedak. Proverite da li su vam nadlaktice natečene.
6. Lezite na čvrstu podlogu, sa glavom na jastuku. Stavite presavijen ubrus ispod ramena, da biste malo podigli stranu koju ispitujete. Koristite desnu ruku za opipavanje leve dojke i obrnuto. Sa uzdignutim levim ramenom opipavajte levu dojku jagodicama. Počnite od ključne kosti iznad dojki. Pritisnite dojku nežno i pregled obavite pokrećući prste u zamišljenim koncentričnim krugovima, od periferije prema središnjem delu dojke. Postupak ponovite tri puta.
7. Stavite ruku savijenu u laktu iznad glave i pažljivo ponovite ispitivanje cele dojke, obraćajući pažnju na spoljni deo.
