Izvor: S media, 01.Jul.2010, 00:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Okrugli sto o manjinama i medijima
Okrugli sto "Manjine u ustavnim promenama i mediji" održan je večeras u Zagrebu a govorili su potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac, predsednik Saveta za nacionalne manjine Hrvatske Aleksander Tolnauer i novinar Zdenko Duka.
Skup je održan u organizaciji Hrvatskog novinarskog društva, čiji je Duka predsednik.
"Nedavno donete ustavne promene dale su veliki pomak nabolje u pitanjima
izbornog postupka za poslanike manjina, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << kao i položaja manjinskih
institucija", rekao je Pupovac.
On je dodao da se tim izmenama više neće kršiti tajnost birača koji su se na biračkom mestu javno morali izjašnjavati za koga će glasati, a izbeći će se i onemogućavanje opšteg biračkog prava za one koji su se izjasnili da glasaju za manjinske poslanike.
Manjine koj imaju ispod 1,5 odsto imaće mogućnost da glasaju i na opštoj i na manjinskoj listi, dok će Srbi kojih je 4,54 odsto, prema popisu stanovništva iz 2001. garantovana najmanje tri svoja poslanika birati na opštoj listi medju strankama srpskog predznaka, s tim da će stranka koja ima najviše glasova osvojiti sva tri mandata jer se zadržava pravilo izbora po većinskom sistemu.
Srbi će imati mogućnost osvajanja još nekih mandata u nekim od deset izbornih jedinica.
Za kandidate na toj listi moći će glasati i drugi birači, a ne samo Srbi, rekao je Pupovac.
On je naglasio da će nova pravila dovesti do drugačijeg tretiranja manjina od strane političkih stranaka, ali i da će povećati legitimnost manjinskih poslanika iz malih manjina jer će za njih glasati više glasača iz njihovih redova.
Sistem će manjinama omogućiti integraciju, a ne segregaciju, rekao je
Pupovac i dodao da će manjine morati da ima aktivne poslanike, kao što su to u Samostalnoj demokratskoj srpskoj stranci odavno primenili.
Govoreći o medijima, naglasio je da su neke manjinske emisije na Hrvatskoj
televiziji prevazidjene po koncepciji, i podsetio da još uvek nema emisija na jezicima manjina. On je upozorio da HTV vezano za manjine prati incidentnost, ali
ne i teme.
"Poslanici SDŠ su u zadnje tri godine imači od četiri do šest konferencija za medije godišnje na kojima se govorilo o važnim temama, ne samo za povratnike ili Srbe, već za celu zemlju. HTV je pratila samo dve konferencije, što se mora promeniti", rekao je Pupovac.
Tolnauer je rekao da se štampanih medija informiše tek od 5,3 do šest odsto gradjana, dok ostali prate televiziju.
Manjine koje ukupno čine je 7,47 odsto stanovnika, a s onima koji su se izjasnili drugačije a ne kao Hrvati ukupno 10,76 odsto, imaju samo 1,8 odsto medijskog prostora u kome još uvek dominira senzacionalizam, rekao je Tolnauer. Ilustrovao je to podatkom da je rascep medju Jevrejima bio tema 911 tekstova, a da medju 104 teksta o Srbima prevladavaju senzacionalistički.
Govoreći o manjinskim medijima, Tolnauer je rekao da se finansira izlaženje 58 manjinskih listova, pri čemu su samo italijanski dnevnik "La voče del popolo" i srpski nedeljnik "Novosti" na kioscima, a "Novosti" se, kako je rekao, prodaju bolje od nekih drugih novina.
Duka je naglasio je potrebu pluralizma u medijima i da i pored napretka politike medjunacionalnog pomirenja u regionu još uvek ima govora mržnje, dok je sekretar HND Vladimir Lulić rekao da treba izići iz stereotipa o manjinama i najavio osnivanje Saveta za medije koji bi činili predstavnici novinara, izdavača i nevladinih aktivista.
U diskusiji je ukazano na postojeća dobra rešenja informisanja manjina u Srbiji i Makedoniji. Pupovac je kazao da u Hrvastkoj nema svesti o postojanju manjina, a kamoli o osetljivosti na njihove probleme, dodaši i da je Hrvatska u ratovima od 1941. do 1945. i od 1991. do 1995. u 20. veku izgubila izmedju 800 i 900 hiljada pripadnika manjina od kojih najveći deo čine Srbi, a onda Jevreji, Romi, Nemci i Italijani.
On je naglasio i da medju 22 manjine u Hrvatsko j nema dovoljno solidarnosti i konsenzusa oko osnovnih stavova.
Okruglom stolu prisustvovali su i predstavnici ambasada Srbije, Slovenije i Makedonije.
Manjine imaju osam poslanika - tri srpska, sva tri iz SDŠ, po jednog madjarskog i talijanskog, jednog za Čehe i Slovake, jednog za bivše narode u Jugoslaviji (Slovenci, Crnogorci i Makedonci) i Albance, kao i jednog za ostale manjine.
