Izvor: S media, 17.Jan.2010, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odnosi Srbije i Hrvatske bitni za ceo region
Korist od najavljenog poboljšanja odnosa Srbije i Hrvatske imale bi ne samo te dve zemlje u pridruživanju EU već i ceo region, ali se na to u Briselu gleda s oprezom jer je u odnosima Zagreba i Beograda bilo i uspona i padova.
Izjavili su zvaničnici u Savetu ministara EU i Evropskoj komisiji, koji su predočili da je rešavanje pravnih, graničnih i drugih sporova izmedju zemalja zapadnog Balkana od bitnog značaja za sposobnost njihovog ugradjivanja u strukture Unije. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Zato se, kako su naveli, s vidnom pažnjom i opreznim zadovoljstvom gleda na nagoveštaje novoizabranog hrvatskog predsednika Ive Josipovića o spremnosti da Zagreb povuče tužbu Medjunarodnom sudu pravde protiv Beograda pod odredjenim uslovima.
A na isto odobravanje je naišla i izjava srpskog predsednika Borisa Tadića da bi Beograd mogao povući sličnu tužbu, ako bi na takav potez bile spremne hrvatske vlasti.
Neki mediji u zapadnoj Evropi su s vidnom pažnjom propratili izbornu pobedu Josipovića i njegove ocene o svrsishodnosti poboljšanja odnosa sa Srbijom.
Evropski internet bilten Juraktiv navodi da "posmatrači smatraju da je kršenja ljudskih prava bilo na obe strane" u vreme ratnih sukoba.
Ističe se da "Srbija već godinama stoji na stanovištu da je bolje da se sporovi, proistekli iz ratnih 1990-tih godina, reše miroljubivo i izvan sudskih postupaka".
Pobeda Josipovića na predsedničkim izborima u Hrvatskoj je uglavnom ocenjena kao posledica nezadovoljstva naroda zbog "rastuće nezaposlenosti, pada životnog standarda i nezadovoljavajuće bitke protiv korupcije", kako je to ukazao i predsednik grupacije socijalista u EU Poul Nirup Rasmusen.
Zvaničnici u Savetu ministara i Komisiji u Briselu podvlače da je i pitanje kažnjavanja pojedinaca odgovornih za ratne zločine bitan dokaz da u zemljama zapadnog Balkana deluju zakoni i da su one sposobne da kao pravne države preuzmu obaveze stupanja u evropske integracije.
To važi i za Srbiju, a posebno za Hrvatsku, koja još treba da se suoči s ključnim poglavljem pravosudja u završnim pregovorima o članstvu u EU.
Jer, kako je upozorio uvodničar Fajnenšel tajmsa, primeri Bugarske i Rumunije, koje su ušle u članstvo EU pre nego što su temeljito suzbile korupciju i upliv organizovanog kriminala na vlast, "služe kao upozorenje za buduće ishitrene prijeme (novih zemalja) u članstvo EU."
Novi evropski komesar za proširivanje Štefan File je prošlog utorka u Evropskom parlamentu stavio do znanja da će uslovi budućeg proširivanja EU upravo zato biti pooštreni, i zbog toga je u pregovore o članstvu uvedeno novo poglavlje pravosudja i osnovnih prava.
File je podvukao da ni u slučaju Hrvatske nema nikakve birokratske odluke unapred o prijemu članstvo.
