Izvor: B92, 04.Okt.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odbačena tužba za Ljubljansku banku
Ljubljana -- Evropski sud za ljudska prava u Strazburu odbacio je tužbu hrvatskih štediša protiv Slovenije zbog neisplaćene uštede kod nekadašnje Ljubljanske banke.
Tom tužbom, podignutom 1998. godine, troje štediša nekadašnje zagrebačke podružnice Ljubljanske banke, optužilo je Sloveniju za kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima i, konkretno, kršenje prava na imovinu i diskriminaciju na osnovi narodnosti, jer nisu mogli da podignu svoje devizne uštede u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pomenutoj banci.
Sud je 2006. godine tužbu odbacio jer je dvoje tužilaca u međuvremenu uspelo da dobije svoje uštede, a treća tužiteljka, prema njihovom mišljenju, nije prethodno ispunila sva pravna sredstva u Hrvatskoj.
Senat pomenutog suda je ovu odluku sada potvrdio i tužioce upozorio da ovaj sud nije prava adresa za žalbe štediša. Istovremeno je sud, u svom obrazloženju, upozorio i na postojanje Bečkog sporazuma o nasleđu.
Sud dodaje i da je dobio više hiljada sličnih tužbi protiv svih država naslednica SFRJ i, iako te tužbe spadaju u nadležnost suda u Strazburu, sud ipak smatra da pitanje kompenzacije tih nekoliko hiljada pojedinaca mora da se reši dogovorom između država-naslednica.
Ova presuda je posebno važna i zbog predstojeće sudbine tužbi nekoliko stotina hrvatskih i drugih štediša Ljubljanske banke, koje su još uvek na tom sudu, ali i preko 300 takvih tužbi koje su podignute u vezi sa neisplaćenim uštedama u Ljubljanskoj banci u Sarajevu.
Slovenija pozdravlja, za Hrvatsku otvoreno pitanje
Slovenačko ministarstvo spoljnih poslova odmah je pozdravilo presudu Evropskog suda za ljudska prava, koja je po oceni ovog ministarstva potvrdila da se u ovom slučaju radi o pitanju nasledstva i posredno o teritorijalnom načelu preuzimanja jamstva za stare devizne štednje.
Slovenačko ministarstvo, u svom saopštenju, dodaje i da je Slovenija sve vreme očekivala upravo ovakvu odluku suda, jer je uvek zastupala stav da je potrebno da se pitanja preuzimanja garancija federacije za deviznu štednju građana rešava u okviru nasledstva SFRJ, jer je upravo SFRJ bila ta koja je dala garancije za pomenutu štednju.
Istovremeno je Slovenija smatrala i da to pitanje mora da se rešava na pregovorima pod pokroviteljstvom Banke za međunarodna poravnanja, u Bazelu.
Istovremeno slovenačko ministarstvo je zadovoljno i odlukom da se potvrdi sprovođenje načela teritorijalnosti, jer je sud odlučio da štediše filijale Ljubljanske banke Zagreb treba da se isplate u Hrvatskoj odnosno preko redovnih postupaka na hrvatskim sudovima i iz imovine pomenute filijale.
Za razliku od slovenačkog ministarstva spoljnih poslova, ministarstvo za privredu Hrvatske je ocenilo da Evropski sud za ljudska prava, u donesenoj presudi nije odlučio o suštini problema, jer nije utvrdilo kakva je bila uloga slovenačke države u slučaju hrvatskih štediša Ljubljanske banke.
Hrvatska smatra da i dalje ostaje otvoreno pitanje da li se Slovenija svojim zakonima mešala u civilno pravni odnos između banke i štediša, kao i da li je na taj način onemogućila štediše da preuzmu svoj novac.
