Izvor: Vesti-online.com, 13.Jul.2016, 08:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Od tri američka projekta za Balkan, Milo sproveo poslednji"

Interes Amerike bio je da potencijalnog ruskog saveznika odvoji od izlaska na more. Zato je projekat osamostaljenja Crne Gore od Srbije aktiviran još krajem devedesetih, tvrdi ruski portal "Sputnjik".

"Rekao sam da su gosti lideri koji ispisuju istoriju, za vas se može reći da ste otac svoje države", obratio se uvodni govornik na ekspertskom forumu na samitu NATO-a u Varšavi crnogorskom premijeru Milu Đukanoviću.

Istorijski podaci kažu da je nezavisnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Crne Gore od Turske potvrđena još u 19. veku na Berlinskom kongresu 1878, ali NATO će početi da računa istoriju dva veka kasnije, od 2006. kada je Đukanović izdvojio Crnu Goru iz saveza sa Srbijom. I nikako to ne rade slučajno.

Kad na samitu severnoatlantske vojne alijanse nazovu Đukanovića ocem države, NATO time Milu odaje priznanje za uspešno sproveden - manje antisrpski, a više antiruski projekat. To je ključ čitave priče u kojoj je bilo važno da se Crna Gora osamostali, navodi "Sputnjik".

Postoje hroničari koji smatraju da je odluka o odvajanju Crne Gore od Srbije bila doneta još krajem devedesetih godina, odnosno, neposredno posle potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma. Naime, postojala su tri procesa Zapada koji su aktivirani odmah posle "Dejtona", i sva tri su bila antisrpska, a ujedno i antiruska.

Prvi je podrška otcepljenju Kosmeta - koja je izvedena preko terorističke Oslobodilačke vojske Kosova. Drugi je podrška otcepljenju Crne Gore - koja je izvedena preko Đukanovića. Treći proces jeste podrška slabljenju Republike Srpske i njeno eventualno ukidanje - koja (dosad) nije izvedena.

Đukanović je svoj deo posla uradio, i NATO, odnosno Amerika kao poslodavac ima želju da ga javno pohvali. Možda i da ga dodatno ohrabri da čitav proces dovede do samog kraja, odnosno da Crna Gora i formalno postane članica Severnoatlantske alijanse.

Nije ostao dužan ni glavaš Milo, pa je - kao svaki unajmljenik koji zna da je zamenjiv - imao potrebu da se revanšira i dodatno dokaže. Konstatovao je kako je "Evroatlantski prostor suočen s novim pretnjama i izazovima koji su raznovrsniji, kompleksniji i opasniji nego u vreme Hladnog rata", zaključuje analizu ruski portal.

Nastavak na Vesti-online.com...