Izvor: Politika, 25.Nov.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od Ćire do rakijskog kazana
Slobodan Pecikoza, penzioner iz višegradskog prigradskog naselja Kosovo Polje, punih 37 godina je kazandžija iz hobija
Višegrad – Ljudi se iz hobija bave svim i svačim. Jedan od takvih hobista je šezdesetpetogodišnji penzioner iz višegradskog prigradskog naselja Kosovo Polje, Slobodan Pecikoza, koji u slobodno vreme i iz zadovoljstva punih 37 godina pravi raznovrsne rakijske kazane. Gledamo kako privodi kraju, kako kaže, savremeni kazan.
– >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << To je, u stvari, prepravka prevrtača u trenutno najsavremeniji mašinski kazan za pečenje rakije. Za sve ove godine pravio sam raznorazne kazane, počev od onih najmanjih, protočnih, koji se u poslednje vreme modernizuju tako da su sad i oni prevrtači, u kojima se spravlja najbolja i najpitkija rakija, priča Pecikoza.
Slobodan Pecikoza je VK bravar, a ovaj zanat je završio kod čuvenih majstora Miće Tomića i Ljubiše Tasića u Beogradu, inače rođenih Višegrađana.
– Sve do 1978. bio sam mašinovođa na nekadašnjem ćiri, kada je te godine ukinuta uskotračna pruga prema Sarajevu, odnosno Beogradu, koja je za ovaj kraj značila mnogo. Nakon toga sam se zaposlio u preduzeću „Metalgas" gde sam bio poslovođa. Tako sam ceo radni vek, sa samo tri dana bolovanja do penzionisanja 2003. godine, proveo uz metal i mašine. Uz to sam, u slobodno vreme, u priručnoj kućnoj radionici, počev od 1977. pravio rakijske kazane, priseća se Pecikoza životnog puta.
Nekad je, kaže, bilo više porudžbina, a danas ih je mnogo manje jer je ova oskudica pogodila sve. Čak i velike domaćine koji imaju plantaže šljiva ali sve manje para. Istovremeno, veli Pecikoza, i pravih nekadašnjih domaćina i voćara je sve manje, a napuštenih i zapuštenih voćnjaka sve više.
– Teško je proceniti koliko košta ovakav savremeni mašinski kazan. Na primer, kod kazandžija u Sarajevu ceni se oko sedam hiljada maraka, a ja ga uradim za tri hiljade, dok ove manje, protočne, napravim za oko hiljadu maraka. Samo, što ja to radim polako, više od mesec dana, kvalitetno i bez greške, kaže Pecikoza, pokazujući nam do sada najmanji kazan od 25 litara, koga je ostavio sebi, ne želi da ga proda.
Poznavao je, veli, čuvene kazandžije u drinskom kraju i šire, kojih je sve manje, tako da je on jedan od malobrojnih koji se bavi ovim zanatom.
Objašnjavajući ovaj specifični zanat priča kako prave kazandžije poznaju dušu materijala sa kojim rade, osećaju njegovu izdržljivost na temperaturu, što je za proces pečenja rakije i te kako važno.
– Nijedan bakar nije čist i razlikuje se po boji. Kad bi za kazane upotrebio onaj bakreni lim kojim se pokrivaju krovovi, džibra nikad ne bi prokuvala. Jer, u njemu ima vrlo malo čistog bakra. Zbog toga pravi bakreni lim nabavljam direktno iz valjaonice u Sevojnu, objašnjava Pecikoza.
U poslovima mu često pomažu članovi porodice, sin, čak i supruga i dve kćerke. Bio bi sretan kada bi njegovo znanje pravljenja rakijskih kazananasledio sin, a posebno unuk.
– Imam još jedan dodatni hobi, to je poljoprivreda. Uz kravu i nešto ovaca, imam i veliki voćnjak pod šljivom požegačom, tako da sam i odličan majstor za pečenje rakije. Rakija je naše tradicionalno i domaćinsko piće. Evo, moja kuća je na putu, ljudi svraćaju, progovorimo po koju, naspe se i koja čašica. Malo pomalo, reč po reč, čašica po čašica i svaki dan ode u proseku po litar šljive. Da probate, svi kažu da je odlična, domaćinski nas nudi Pecikoza.
Slavko Heleta
[objavljeno: 25/11/2008]
