Izvor: Politika, 06.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obudovac, mesto „obudovjelih žena”
Pošto su u krvi ugušili bunu koju je predvodio oraški prota Stevan Avramović Osmalije su ubile osam stotina Obudovljana iza kojih je ostao veliki broj udovica – „obudovjelih žena”. Otud i varoši njeno današnje ime
Obudovac – Hroničari Posavine kažu da se Obudovac prvi put pod tim imenom pominje posle Protine bune 1858. godine. U ustanku koga je predvodio oraški sveštenik Stevan Avramović, i koji je, za veoma kratko, ugušen u krvi, Osmanlije su svirepo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ubileosam stotina seljana iza kojih je ostalo za malo pa isto toliko udovica – „obudovjelih žena” (obudoviti – ostati bez bračnog druga op.sl.s.) Otud i današnje ime naseobini koja se privila uz magistralni put što od Šamca vodi prema Brčkom.
U Obudovcu je nedavno obeleženo sto godina „Prosvjete” i vek zemljoradničkog zadrugarstva. Obeleženo je i 170godina Prve srpske osnovne škole i 120 godina osvećenja Bogorodične crkve u ovoj naseobini.
– I crkva čiji su temelji podignuti na hrastovim šipovima, odnosno „čistoj hrastovoj crveni” porušena je za vreme Protine buine. O tome je, svojevremeno, pisao i „Algemajne cajtung”. Dolaskom Austrougara crkva je obnovljena i danas je to najveća seoska bogmolja u krilu Srpske pravoslavne crkve – kaže sveštenik Mihajlo Gačić.
Pominje prota i arheološka nalazišta iz vremena neolita i bronzanog doba... I srebrni novac iz vremena Rimljana pronađen na imanju Miloša Simića... Priča i o velikom spomen-kompleksu na kome su uklesana imena Obudovčana ubijenih tokom proteklih godina i ratova u njima.
– Najkrvavije je bilo za vreme Protine bune. Nespremno se ušlo u boj i to je Srbe skupo koštalo. U Prvom svetskom ratu kući se nije vratilo trinaest seljana. Drugi rat je ugasio 190 života, dok je u Otadžbinskom ratu ubijeno, mučeno i nestalo osamdesetak Obudovčana. Imena svih njih danas su na jednom mestu, u porti naše crkve –kazuje otac Mihajlo.
Varoš je imala poštu pre sto godina, a od 1926. i fudbalski klub Crvena zvijezda. Međutim o „Prosvjeti” je ipak najviše priča u Obudovcu. Poput one u vezi sa „Svetosavskim besedama” u Obudovcu 1895. godine.
– Odbor prve velike kulturne manifestacije naroda pravoslavne Posavine, koga su činili dva trgovca te po jedan sveštenik, učitelj i težak, naložio je tada jednom meštaninu da, kako zna, ode do Pančeva gde su se pozivnice za svetkovinu i štampale. Čovek je sedam dana jahao konja do Pančeva i na vreme ih doneo u Obudovac. Jednu od tih pozivnica i danas ljubomorno čuvamo u prostorijama društva – priča Milan Nikolić.
Iz Obudovca je i Branislav Perić po mnogima najznačajniji proizvođač duvana na Balkanu... Iz Obudovca je i osam rekordera bivše nam domovine u uzgoju pšenice u kukuruza... U Obudovcu je i zdanje koje je u vizantijskom stilu sagradio Branislav Perić... I pet je sportskih društava u Obudovcu i Omladinski centar najveći u Republici Srpskoj.
U Obudovcu je danas hiljadu domaćinstava sa 120 različitih prezimena. I to govori o našem gostoprimstvu i želji da svakom namerniku otvorimo vrata i raširimo ruke dobrodošlice.
– Ko god je ovde zastao, makar i malo ovde radio, u Obudovcu je i ostao. Ne tako davno najviše Obudovčana radilo je u Šamcu i Brčkom. Danas, međutim, više je Šamčana zaposleno u Obudovcu nego li Obudovčana u Šamcu – ističe meštanin Vojislav Jovanović.
Srpskom Posavinom, kako Obudovčani imaju običaj da kažu za rodni kraj, rađalo se i raslo uz mesnu, Bogorodičnu crkvu. Ona je bila i ostala mesto na kome se Bogu molilo, krstilo, venčavalo, ali i na večni počinak ispraćalo.
Sve do dolaska Austrougara i u Obudovcu se nije moglo govoriti o organizovanom crkvenom životu. Davno je to zapisao i prota Risto Jovanović. Kako kaže „din i krst nikada se nisu slagali pa su škole i crkve, u vrijeme turske okupacije, bile prava rijetkost”.
– Podizanjem svetog hrama bogorodičnog sve je krenulo onako kako je narod želeo. Danas se 99odsto Obudovljana redovno pričešćuje što govori o blagočestivosti naroda punog vere i odanosti pravoslavlju – ponosno će sveštenik Mihajlo Gačić.
Slaviša Sabljić
[objavljeno: 07/10/2008.]
