Izvor: Studio B, 04.Avg.2014, 08:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Obeležena 19. godišnjica Oluje

Parastosom u beogradskoj Crkvi Svetog Marka, obeležena je 19. godišnjica od hrvatske vojno-policijske akcije Oluja, u kojoj je, prema podacima Komesarijata za izbeglice, za svega nekoliko dana, proterano više od 200.000 Srba, a ubijeno oko 2.500 ljudi.

Pomen žrtvama služio je vladika slavonski Jovan, a prisustvovali su ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović i predsednik Koalicije izbegličkih udruženja Miodrag Linta.   

Stefanović je istakao >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << da je ovo veoma tužan dan u kojem se obeležava godišnjica progona srpskog naroda iz Hrvatske i da nema mesta proslavi takvog čina. "Ne želimo da gledamo u tuđe dvorište, ali svakako smatramo da ovo nije prilika da neko slavi progon svojih građana. Ne želimo da delimo lekcije, ali je ovo svako prilika da se uputi poruka", kazao je Stefanović.  

On je istakao da Srbija prevashodno treba da vodi računa o tome kako da obezbedi što bolji život svojim građanima koji su se nakon Oluje nastanili u Srbiji. "Naše je da im obezbedino njihova prava, pravo na imovinu, onima koji to žele, pravo na povratak, a onima koji su odlučili da se trajno ovde nastane, da obezbedimo više posla i sve ono što imaju svi drugi građani Srbije", kazao je Stefanović.   

Predsednik Koalicije izbegličkih udruženja takođe apeluje na to da međunarodna zajednica, pre svega EU i SAD, zatraži od Hrvatske da ne slavi Oluju, jer se njome, kako ocenjuje, slavi progon Srba. "Međunarodna zajednica treba da zatraži da se konačno procesuiraju svi odgovorni za zločine protiv Srba, da se reši pitanje nestalih lica, da se reše naša imovinska i stečena prva, i da se omogući održivi povratak proteranih Srba svojim kućama", kazao je Linta.   

On je istakao da u Hrvatskoj ne postoji dovoljno političke volje da se reše osnovna civilizacijska pitanja. "Nema volje da se ekshumiraju posmrtni ostaci Srba na poznatim grobnim mestima, nije rešeno obeštećenje porodicama žrtava", kazao je Linta.   

On smatra da u Hrvatskoj postoje dvostruki aršini za suđenja u slučajevima ratnih zločina i da su presude daleko strože za Srbe nego za Hrvate. "Primer je hapšenje Sraba, a sa ciljem da se zastraše i da ne požele da se vrate u Hrvatsku", kazao je Linta.   

Nakon održanog parastosa delegacija Koalicije udruženja izbeglica je u Tašmajdanskom parku položila venac na spomen-ploču Srbima poginulim u jugoslovenskim ratovima 90-ih godina prošlog veka.   

Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije, i posle 19 godina 2.000 ljudi još se vode kao nestali. U saopštenju se ističe da je Srbija i danas zemlja s najviše izbeglih i interno raseljenih u Evropi i jedna od pet zemalja u svetu sa dugotrajnom izbegličkom krizom. Od 610.000 izbeglih koji su od 1991. utočište potražili u Srbiji, 43.763 i dalje je u statusu izbeglice, od čega je 32.371 iz Hrvatske, navodi se u saopštenju.

 

 

Nastavak na Studio B...