Izvor: Politika, 08.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obavezan rečnik za brak sa Albankom
Zbog manjka udavača momci iz okoline Višegrada putuju s prevodiocem i rodbinom da isprose devojke iz Albanije, potom daju besu, pa sledi veridba. Prvi poljubac je tek posle svadbe
Višegrad – Mlade udavače iz Albanije stižu u podrinjski kraj. Prva je došla krajem 2008. u Paočiće, selo petnaestak kilometara udaljeno od Višegrada.
Vera Čardaku (31) iz okoline Skadra udala se za Darka Stjepanovića (30). Nakon svadbe po tradicionalnim albanskim, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kasnije i pravoslavnim običajima, mladenci žive u porodičnom domaćinstvu u Paočićima, sa Darkovim roditeljima. Malobrojni, mahom stariji meštani sela slažu se u jednom – da je Vera za kratko vreme uspela da preporodi dom Stjepanovića.U kući i oko nje sve je na mestu. Komšije kažu da se Darkova mlada odlično snalazi u Paočićima, kao da je tu rođena.
„Takva mlada se samo poželeti može”, hvale je svi, a i mladoženja Darko ne krije zadovoljstvo.Kako kaže, zbog sudbinske ljubavi i boljeg života Vera se odlučila da ode daleko od zavičaja, a u Višegradskoj župi i Paočićima, gde je dom Stjepanovića, lepo je dočekana. Tim pre što se već neko vreme devojke nerado udaju za mladiće iz ovdašnjih sela.
– Došlo je neko čudno vreme. Devojke čim osete asfalt ne žele nazad na selo, gde su imanja, dosta stoke, sve što nam treba za pristojan život. Zato sam se i odlučio na put u Albaniju, da nađem sebi ženu za srećan život u mojim Paočićima, priča Darko.
Veli kako ga je prijatelj iz Ivanjice, koji se takođe oženio Albankom, posavetovao kako da se ponaša, gde će preći granicu i u koji kraj Albanije da ide po mladu. Pošto je našao prevodioca, sa još dvojicom rođaka iz Višegrada krenuo je početkom 2008. automobilom preko Crne Gore za Skadar.
– Kada smo stigli u okolinu Skadra obišli smo 15 kuća u kojima su devojke za udaju. Mogao sam da biram one od 16 pa do 40 godina, ali ja sam odabrao Veru Čardaku, od oca Nocija i majke Želine, koji imaju još osmoro dece, kaže Darko. – Po tamošnjem običaju morao sam za veridbu poneti zlatni lančić sa početnim slovom moga imena ili krstićem, prsten, narukvicu i minđuše. Da je bilo šta od toga nedostajalo ne bih je mogao isprositi. I još nešto, nisam mogao sam isprositi Veru, pa nas je iz familije moralo biti najmanje sedmoro.
Prvi put ju je samo video, kada je prošetala ispred njega, kao na modnoj pisti.
– Drugi put sam dao besu, a treći sam je verio. Tek nakon toga sam smeo da je zagrlim. Četvrti put sam došao na dogovor oko svadbe sa njenim roditeljima, a tek peti put sam je mogao izvesti iz kuće, nastavlja Darkozanimljivu ispovest.Kazuje nam da su svatovi morali da dođu pre 12 sati, dok dan napreduje, a da su zakasnili, od svadbe nebi bilo ništa.
– Tek nakon svadbe u njenom domu, prvi put sam je zagrlio i poljubio u automobilu, kada smo prešli granicu sa Crnom Gorom. U Paočićima su nas dočekali celo selo i familija koja je stigla za tu priliku, svi su želeli da vide mladu iz Albanije. Vera ih je sve poljubila u ruku i duboko im se klanjala, posebno mojoj majci i ocu.Bio je to trenutak u kome sam bio najsrećniji čovek na svetu, priča Darko.
Vera Čardaku već tri meseca živi u Paočićima kod Višegrada sa mužem i njegovim roditeljima. Srpski jezik još slabo govori ali, kako kaže, mnoge reči razume. Zato se mladenci i ukućani koriste velikim srpsko-albanskim rečnikom. Na mnoga pitanja Vera najčešće odgovara „super”.
– Super Darko, super mama i tata, super selo, njene su najčešće reči i kratki komentari na pitanja znatiželjnika.
Darko kaže da se izuzetno dobro slažu i da mu imponuje što je Vera prihvatila njegove roditelje i brojne obaveze u kući i poljoprivredi.
– Moram da priznam da nisam bio navikao na takav ritam rada. Ali za ovo kratko vreme, od kako smo u braku, Vera je mnogo uticala na mene, insistira na redovnom obavljanju svih poslova kojih na selu uvek ima napretek, kaže Darko.
U selima Višegradske Župe, smeštenim uz Drinu prema Bajinoj Bašti, zbog migracije veliki je broj neoženjenih muškaraca koji bi da krenu Darkovim stopama kako bi na vreme formirali porodice.
Slavko Heleta
[objavljeno: 09/01/2009]
