Izvor: Politika, 08.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nožičko zbog Novaka Žička
Kada su nameravali da podignu crkvu u selu, uz seljane je prvi stao hajduk Novak Žičko. Turcima se to nije svidelo zbog čega su ga, pre više od stotinu godina, i ubili. Po tom junaku je ovo mesto dobilo ime
Srbac – Od Mitrovdana trideset i treće, kada Bosanski Svinjar, dekretom Vlade Kraljevine Jugoslavije, promeni ime u Srbac, počinju se listati stranice neke nove istorije i vremena u kome su, i sela srbačkog kraja, krenula novim, sve manje kaljavim sokacima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Uz tridesetak drugih tu je i Nožičko, jedno od sela po kojima se prepoznaju i istorija i narod srbačkog kraja. A to Nožičko, uz mnogo štošta drugog, ima i priču o svom imenu koju su znatiželjni pronašli u davno požutelim papirima Arhiva Austrougarske u Beču.
– U ovom kraju posebno omiljen bio je Novak Žičko, hajduk koji je uvek stajao uz narod i branio ga od porobljivača. Bilo je to tako i kada su ovde nameravali da podignu crkvu. Žičko je stao uz seljane zbog čega su ga Turci ubili uoči Velike Gospojine. Zbog njegovog junaštva i odanosti dedovini, seljani su odlučili da, po prvim slovima njegovog imena i prezimena, Nožičko ponese ime koje je ostalo sve do današnjih dana, priča Stojan Zvonar, hroničar nožičkog kraja.
Austrougarskim popisom iz 1789. godine, u Nožičkom su bile 83 numere i u njima 503 stanovnika. Šest godina kasnije u selu su bila 102 domaćinstva sa 666 duša. Broj stanovnika rastao je iz godine u godinu. Najviše Nožičana bilo je šezdesetih godina prošlog veka, više od hiljadu i po stanovnika.
– Kanal u Nožičkom koji je, uz sve drugo, predstavljao i podvig kome su se divili svi u „socijalističkoj samoupravnoj zajednici zbratimljenih naroda i narodnosti”, bio je i prilika da se dobro zaradi. Vele da su seljani za mesec dana arbajtovanja mogli kupiti pravo „Varteksovo” odelo i tako zameniti pelengaće i košulju tkanicu koja je tada bila jedini odevni predmet.
A taj kanal, Šlajz, kako su ga zvali, prokopan je od ušća Vrbasa u Starom Martincu pa sve do centra Nožičkog. Iako je bio je u planu da se gradi pre stotinu godina, poslovi na njemu okončani su tek polovinom sada već prošlog veka.
– Nožičana je bilo u svim ratovima. Ginuli za svoju zemlju, ali i za tuđine – osvajače. Služili su i begovima i agama i borili se u Prvom svetskom ratu. Suđeno im je u Veleizdajničkom procesu. I robijali su u rumunskom Aradu. I delili se na četnike i partizane. Kao i svugde gde se među braću kost bacala kako bi se lakše vladalo, opet će Stojan Zvonar.
U zaseoku Stamenići, uz platan koji je tadašnji knez Luka Stamenić zasadio 1918. godine, je i vrelo Makarevac. Vrelo je uređeno pre sto i više godina. Niko i nikada nije saznao zbog čega je i po kome je dobio to ime. Zna se samo da je to jedna od najzdravijih voda u Krajini.
– Mnogo je priča koje govore da su mnogi, osećajući da su im odbrojani dani, poželeli da popiju malo vode sa Makarevca. Za vreme Drugog svetskog rata, na primer, ovdje je ležalo tridesetak teško bolesnih tifusara. Na samrti su, neki od njih, poželeli da popiju samo gutljaj vode sa Makarevca, kaže Milivoje Stamenić ističući kako se „uz vrelo Makarevac i volelo i raslo i bistrila politika i ugovarali poslovi”.
Pričaju danas u Nožičku o osamdeset prezimena ugašenih u poslednjih devedesetak godina te o hrastu koji je svedok vremena četiri stotine godina... Rado se sećaju uče Dragoslava Filipovića koji je iz Gornjeg Milanovca ovde došao pre dvadeset i kusur godina, došao da u njemu večno ostane...
Nisu zaboravili ni priučenu seosku babicu Vidu Lazić koja je najavila radost stotinama majki... Ni Rajka Stojanovića, prvog seoskog advokata i sudiju, koji je „imao dara da oseti pravdu i duh zakona”.
Pričaju danas u Nožičku i o kukuruzu koje je ovde sve do pedeset i pete godine prošlog veka bio osnovna ishrana, odnosno o teškom vremenu koje je, na sreću, ostalo još samo u knjigama i uspomenama starijih Nožičana.
Slaviša Sabljić
[objavljeno: 09/12/2008]
