Izvor: Politika, 05.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi talas poskupljenja
Osim skoka cena struje i benzina, u prodavnicama i na pijacama u Crnoj Gori poskupele i životne namirnice
Podgorica – Samo život u Crnoj Gori nema cenu. Jeftinije ti je nekom život uzeti nego jedan mesec prehraniti četvoročlanu porodicu. Ništa mi ne preostaje nego da pljačkam, otimam ili da se ubijem" Pa sramota me je da kažem kako se zovem, jer je i za moje pretke bila bruka priznati da su gladni, rekao nam je juče ispred marketa „Meks” pedesetpetogodišnji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Podgoričanin.
Najnovija poskupljenja goriva i struje u Crnoj Gori prouzrokovala su novi talas povećanja cena prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda.
Vekna hleba od 600 grama, napravljena od brašna tipa 500, u julu će, drugi put u poslednjih pola godine, poskupeti deset centi, saopštilo je Udruženje pekara Crne Gore. Hleb je, nakon poskupljenja u januaru u centralnom delu koštao 60 centi, na primorju 70, a na severu 50. Pekari tvrde da, u sadašnjim uslovima poslovanja, prosečna cena vekne od brašna tipa 500 težine, 600 grama, dostiže cenu od 80 centi.
Udruženje pekara od ministarstava poljoprivrede i finansija traži da za hleb i nakon juna važi nulta stopa poreza na dodatu vrednost, da se smanje akcize za naftne derivate i gas koje koristi pekarska industrija, kao i da se za tu delatnost ustanovi niža tarifa za električnu energiju korišćenu noću.
„Ukoliko nadležni organi ocene da se zahtevima ne može udovoljiti u navedenom roku, proizvođači će biti prinuđeni da pređu na tržišno formiranje cena hleba i peciva, poručili su iz Udruženja pekara.
Poskupljenje struje ne može biti razlog za povećanje cene hleba, saopštio je juče pomoćnik ministra za ekonomski razvoj za unutrašnje tržište i konkurenciju Zoran Perišić.
„Smatramo da kao jedan od razloga za moguće povećanje cene hleba ne može biti poskupljenje struje, jer je njena cena snižena za 7,5 odsto i nije menjana godinu i po za mala i srednja preduzeća”, pojasnio je Perišić.On je kazao da će ministarstvo, u saradnji savladom i drugim resorima, podržati inicijativu da ostane nulta stopa poreza na dodatu vrednost na cenu hleba.
Krajem prošle nedelje najavljeno je i treće povećanje cene struje u poslednjih jedanaest meseci koje će još više uzdrmati porodične budžete, jer će kilovat-sat za domaćinstva sa dvotarifnim brojilom poskupeti za 15,15 odsto, odnosno sa 6,65 na 7,65 centi. Za domaćinstva sa jednotarifnim brojilom povećanje iznosi 6,70 odsto, odnosno, sa 8,61 na 9,19 centi.
I poslednji zalogaj sa osiromašenog tanjira odnelo je nedavno poskupljenje nafte i naftnih derivata i to za 12 centi po litru. Reč je o najvećem poskupljenju goriva u ovoj godini, tako da sada litar supera košta 1,27, bezolovnog 1,26, a ekodizela 1,28 evra.
Poskupljenje naftnih derivata uticalo je na povećanje cene svežeg mesa, a najavljuje se i poskupljenje finalnih proizvoda. Za 12 do 15 odsto poskupelesu junetina i teletina, dok su cene jagnjetine i piletine ostale nepromenjene.U prodavnicama kilogram svinjetine sada se može kupiti po ceni od 3,90 do pet evra, jagnjetine od 6,50 do 7,20 evra, teletine od osam do 9,20, dok je junetina od pet do sedam evra.
Cena vekne hleba od 600 grama kreće se od 60 centi do 1,5 evra, a litar mleka od 0,70 do 1,70 evra. Za samo dva meseca ulje je sa 0,80 poskupelo na 1,70 do 1,90 evra.
Na podgoričkim pijacama „skočile”su i cene sezonskog voća i povrća, tako da kilogram jabuka košta oko 1,70, banana evro, trešnje od 4,40 do 5,60, jagode od 3,50 do četiri, krompir od 0,50 do 0,70, paradajz od evro do 1,50 evra, krastavac od 0,70 do evro"
Predsednik Privredne komore Velimir Mijušković najnovija poskupljenja ilustrovao je rečima: „Kojom brzinom se menjaju cene prehrambenih proizvoda u Crnoj Gori najbolje osete domaćice, jer je dvadesetak evra dnevno potrebno za osnovne životne namirnice, doručak, ne previše obilat ručak i malo voća”.
Novica Đurić
--------------------------------------------------------
Siromašno 71.000 stanovnika
Istraživanje koje je sproveo Zavod za statistiku Crne Gore, u saradnji sa stručnjacima Svetske banke i uz podršku Ministarstva zdravlja rada i socijalnog staranja, pokazalo je da je u 2006. godini bilo siromašno 11,3 odsto, odnosno 71.000 stanovnika Crne Gore.
Procena se temelji na novoj granici siromaštva koja je izračunata prema metodologiji SB i koja iznosi 144,68 evra mesečno po odrasloj osobi.
Radi se o apsolutnoj granici siromaštva, odnosno o minimalnom iznosu koji bi trebalo da bude dovoljan za nabavku najnužnijih proizvoda, prvenstveno hrane, koja zadovoljava nutricionističke standarde, ali i drugih neophodnih proizvoda.
[objavljeno: 06/06/2008.]
