Izvor: Politika, 16.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi drum do opustelog Grahova
Dvadesetak kilometara od mora i nadmorska visina od oko 800 metara obećavaju dobar život, ali ovde rade samo dve prodavnice i tri kafane, a centar varošice je u ruševinama
Grahovo – Kod Morinja, na samoj obali Bokokotorskog zaliva, krajem naredne sedmice, najverovatnije za Aranđelovdan, biće puštena u saobraćaj deonica magistralnog puta Knež Laz–Lipci. Ona je duga oko deset kilometara, ima četiri tunela i most koji je podiglo preduzeće „Putevi” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz Užica.
Ova trasa je deo budućeg magistralnog puta od Risna do Žabljaka čija je gradnja počela pre 14 godina. Pre dve godine pušten je u saobraćaj deo puta od Dragalja do Knež Laza, a u toku su radovi na izgradnji saobraćajnice od Dragalj polja do Grahovskog polja u dužini od sedam kilometara. Očekuje se da će do kraja 2010, biti završen magistralni put do Vilusa koji će crnogorsko primorje povezati sa Hercegovinom, Republikom Srpskom i severnim delom Crne Gore. Investitori ovog velikog projekta su Vlada Crne Gore, republička Direkcija za saobraćaj. Posao je poveren nikšićkom preduzeću AD Mehanizacija i programat, a najtežu deonicu od Knež Laza do Lipaca probila je i izgradila nikšićka firma „Tani”.
Da li će novom saobraćajnicom stići i bolji život u opustelo Grahovo, nekadašnju opštinu poznatu po istorijskim događajima i ličnostima? Ako je suditi po trenutnom stanju, proći će mnogo vremena dok se narod, koji se odselio, vrati na ognjišta.
Danas Grahovo podseća na opusteli grad. Zgrade u samom centru su ruševne. Tu je pre pola veka bila razvijena trgovina, uslužne delatnosti i ugostiteljstvo. Grahovo je pre mnogih gradova u Crnoj Gori, nakon Cetinja dobilo bolnicu. Još u vreme ratova sa Turcima. Ni Austrougarska, a kasnije Nemci i Italijani nisu mimoišli ovo mesto. Palili su i ubijali nedužno stanovništvo.
Na urušenoj zgradi u samom centru spomen-ploča posvećena borcima slavnih partizanskih jedinica, Desete i Šeste crnogorske brigade, koje su 21.oktobra 1944. u herojskom jurišu uništile nemačko-četnički garnizon i oslobodile Grahovo. Nažalost, propada i kompleks na brdu Uvac gde je spomenik Savi Kovačeviću, a u podnožju spomen-biste Nikoli Kovačeviću i drugim herojima iz ovog kraja.
– Nekad se ovde dobro živelo, kaže Veselin Bošković. – Zanatstvo, privreda i zemljoradnja, fabrika za proizvodnju sokova, malina, redovni autobuski saobraćaj. Međutim, loše saobraćajnice, zatvaranje zanatskih i uslužnih radnji i razvoj industrije u okolnim gradovima učinili su da se mnogi stanovnici iz Grahova odseleu Nikšić, Podgoricu, Vrbas, crnogorsko primorje"Samo jedna dnevna novina dolazi u Grahovo i to dva-tri primerka „Pobjede”. Druge štampe nema, jedini vid informisanja je televizija, uglavnom satelitska, navodi Bošković.
Pogon za proizvodnjuburgija fabrike „Metalac” iz Trebinja, koji je bio otvoren u Grahovu i uspešno poslovao nekoliko godina uoči poslednjeg rata zatvoren je. U Grahovu rade tri kafane i dve prodavnice.
– Mesto gde sada sedimo nekada je bilo hotel koji je imao sve moguće sadržaje, nastavlja priču Bošković. – Međutim, propade i on kao i grahovska privreda. Pre više od godinu dana dođoše biznismeni iz Rusije, kupiše objekte Zemljoradničke zadruge u Vilusima i ovde u Grahovu hotel, isplatiše zaposlene i odoše. Nema ih, kafana radi, ali je gostiju sve manje. Čak ni niske cene ne privlače one koji prolaze kroz mesto. To što se u hotelu „Grahovo” može popiti kafa za samo 30 centi nije dovoljan razlog da putnici svrate u ruinirani objekat kroz čije prozore su zaposleni izveli dimnjak iz peći iz vremena Austrougarske.
– Ova livena peć deo je istorije ovog kraja. Ona se 1917. našla u Vilusima, da bi se krajem tridesetih godina obrela na železničkoj stanici u tom mestu. Sve do 1975. grejala je na hiljade putnika koji su čekali vozove. Nakon zatvaranja pruge uskog koloseka Nikšić – Bileća peć je dodeljena Zemljoradničkoj zadruzi u Grahovu i evo, neko vreme dobro služi za zagrevanje kafane u hotelu.
Meštani pričaju da su očekivali mnogo više od preduzeća „Aleksandrija” koje je zakupilo zemljište u Grahovoskom polju. Nadali su se većim zaradama ali i pomoći države od koje očekuju da im vrati zemljište nacionalizovano pre više od pola veka. Možda bi neki Grahovljani i dočekali bolji život ako bi im država vratila ogromne parcele, a oni ih prodali, jer je cena kvadratnog metra od5 do 25 evra, zavisno od lokacije. Što je bliže budućem magistralnom putu – zemlja je skuplja.
Dvadesetak kilometara udaljenosti od mora i nadmorska visina od oko 800 metara predstavljaju idealne uslove za život u kraju u kome je pre više od pola veka bilo mnogo života i radosti. Danas je ovde samo jedna škola, jedna ambulanta u koju lekar dolazi jednom nedeljno, opustele ulice i na desetine srušenih zgrada.
Rade Vukićević
[objavljeno: 17/11/2008]
