Izvor: Politika, 27.Mar.2011, 23:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikada do pune istine
Od čuvenog susreta u Karađorđevu između predsednika Srbije Slobodana Miloševića i predsednika Hrvatske Franje Tuđmana prošlo je 20 godina. Šta se zaista događalo u Karađorđevu? Mnogi su prvo negirali da je sastanka uopšte bilo, a bilo je i onih koji su tvrdili da je sastanka bilo, ali da tema svakako nije bila podela Bosne i Hercegovine. Uprkos tome što ne postoji pisani trag sa tog susreta postoje svedočenja da je na sastanku dogovorena podela. Radio Dojče vele je tim povodom napravio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << opširan dosije koji prenosimo u skraćenoj verziji. Šta se dogodilo u Karađorđevu 25. marta 1991? Kako se to odrazilo na BiH i kako se na taj događaj gleda nakon dve decenije? Suštinski problem ostao je isti: u proteklih 20 godina se nikada nije tačno saznalo o čemu su razgovarali Milošević i Tuđman.
--------------------------------------------------------------
Beograd: Tišina i posle 20 godina
Borisav Jović: U nedostatku argumenata, kreirane su činjenice. Sonja Biserko: Ako je bilo dogovora, Milošević je onda prevario Tuđmana
Dok u Hrvatskoj postoji čitav niz javnih ličnosti koje svedoče o dogovoru Miloševića i Tuđmana, u Srbiji je i 20 godina kasnije teško naći sagovornika koji bi potvrdio da je dogovor o podeli BiH postojao.
U vreme održavanja susreta u Karađorđevu Borisav Jović bio je predsednik Predsedništva SFRJ. Jović za Dojče vele kaže da sastanak u Karađorđevu nije predstavljao nešto što bi uticalo na dalji razvoj jugoslovenske drame, i negira da je na njemu bilo reči o podeli Bosne.
„Drama je već bila prevelika. Svako je već imao svoje stavove o zaštiti svojih interesa u okviru te drame. Taj susret nikada nije održan sa temom o kojoj se govori. Susreta je raznih bilo, ali nikada nije razgovarano o podeli Bosne, što je u fokusu te informacije.”
Jović smatra da je čitava priča samo jedan od pokušaja da se stvori atmosfera u kojoj će se verovati da je postajao zločinački pokušaj stvaranja „Velike Srbije“, koji je doveo do krvoprolića i zločina.
„Dakle, u nedostatku argumenata i činjenica za takvu tezu, kreirane su činjenice. Mnoge su kreirane, nije to jedina, ali možda je trebalo da bude i fundamentalna, da je postojao zvanični dogovor o podeli Bosne, što je osnovni element za veliku Srbiju, jer bez Bosne ne bi moglo biti velike Srbije.”
Događaj u Karađorđevu više spada u domen političke mitologije, s obzirom na sve što se dešavalo nakon tog susreta, i kako su vođeni ratovi u Bosni i Hrvatskoj, smatra Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.
„Ako je i bilo nekog dogovora, Milošević je onda prevario Tuđmana, s obzirom na to da mu je uzeo skoro 30 odsto teritorija, a u Bosni je uzeo preko 70 odsto teritorije”, kaže Biserko.
Projekat „Velike Srbije“ je svakako postojao, i o tome se govorilo i u Haškom tribunalu. Ćutanje srpskih političara, i svih ostalih koji su se našli u Karađorđevu, pokušaj je da se dokaže teza da Srbija nije počela rat, ocenjuje Sonja Biserko.
Novinar Ruža Ćirković za Dojče vele kaže da smatra da trenutno i srpskoj i hrvatskoj strani odgovara teza da do sporazuma nije došlo. Jer, ukoliko je sporazum zaista postojao, onda bi se rat u Bosni mogao karakterisati kao agresija dve susedne države na BiH. A kao što je poznato, i Srbiji i Hrvatskoj – zbog Haga, a i šire istorije – odgovara da je tamo bio građanski rat.
-------------------------------------------------------
Karađorđevo u haškim klupama
Tuđman podelu BiH iscrtao na jelovniku ručka u Londonu. – Cazin, Kladušu i Bihać Milošević smatra „krajevima turske Hrvatske” koji „Srbiji nisu potrebni”
O težnjama ka podeli BiH u vezi sa sastankom u Karađorđevu, u Haškom tribunalu je prvi put bilo reči 1998. na suđenju generalu Tihomiru Blaškiću. O tom sastanku govorio je u martu te godine zaštićeni svedok, za kojeg se kasnije ispostavilo da je bio Stjepan Mesić. Njegovo svedočenje bilo je zatvoreno za javnost.
U završnoj reči, tužilac Greg Kiho je rekao da su Milošević i Tuđman postigli „tajni sporazum” o podeli BiH, a sprovodio ga je optuženi Blaškić, koji je, zajedno s mnogim drugima, bio „oruđe Tuđmanove politike”.
U maju 1995, po svedočenju britanskog političara i kasnije visokog predstavnika za BiH Pedija Ešdauna, Tuđman je na jelovniku jednog svečanog ručku u Londonu nacrtao, sasvim provizorno, mapu BiH, podeljenu prema dogovoru s Miloševićem. Tuđman je tom prilikom Ešdaunu rekao da u BiH neće ni biti „muslimanskog dela”, jer će muslimani postati „element hrvatske države”. Jelovnik je kao dokazno sredstvo i danas u arhivi Haškog tribunala.
Godine 2000, na suđenju Hrvatima optuženima za zločine nad Bošnjacima u Lašvanskoj dolini, tužioci su sastanak u Karađorđevu označili kao „zaveru Tuđmana i Miloševića” da podele BiH.
Svedok odbrane Mark Almond, profesor istorije na Oksfordskom univerzitetu, tvrdio je međutim da „napadi srpskih snaga u Hrvatskoj i BiH” opovrgavaju tezu o zaveri dvojice predsednika.
Mesić je 2002, kao predsednik Hrvatske, svedočio na suđenju Miloševiću. Jedna od ključnih tema njegovog svedočenja bio je tajni sastanak Milošević–Tuđman. S razlogom, jer su taj sastanak, prema Mesićevom iskazu, dogovorili on i Borisav Jović.
Tuđman je, po Mesiću, do tada bio za celovitu BiH, ali je posle tog susreta promenio mišljenje. Mesić je naveo da je sâm bio svedok da je Tuđman sa zadovoljstvom govorio kako se u Karađorđevu dogovorio da Hrvatskoj pripadnu teritorije Bosne označene granicama Banovine iz 1939. i uz njih Cazin, Kladuša i Bihać, koje Milošević smatra „krajevima turske Hrvatske”, koji „Srbiji nisu potrebni”.
Mesićeve navode potvrdio je visoki zvaničnik Hrvatske Josip Manolić u julu 2006. kao svedok tužbe na suđenju čelnicima Herceg Bosne kada je izjavio da su se pretenzije ka Bosni ogledale i u Tuđmanovim rečima da „hrvatsku kiflu treba podebljati”.
Na suđenju Miloševiću Mesić je potvrdio da su nakon Karađorđeva i srpski i hrvatski predsednik imenovali komisije koje su radile na mapama razgraničenja. Te pregovore je pomenula i istoričarka Smilja Avramov kao svedok odbrane Miloševića, ističući da su „avnojevske granice” za tadašnje političko rukovodstvo Srbije bile neprihvatljive.
„Mesić je lažov i krivokletnik”, rekao je Slobodan Praljak, bivši komandant Glavnog štaba HVO, u maratonskom svedočenju u sopstvenu odbranu u julu 2009. negirajući postojanje sporazuma iz Karađorđeva.
Bivši član Predsedništva BiH Stjepan Kljujić je u julu 2003. kao svedok tužbe na suđenju Miloševiću rekao da mu se odmah posle sastanka u Karađorđevu Tuđman hvalio da je od Miloševića dobio Cazinsku krajinu, iako je to kasnije negirao.
Na suđenju aprila 2007. svedočio je i američki diplomata Herbert Okun, koji je početkom devedesetih godina bio zamenik specijalnog izaslanika UN za bivšu Jugoslaviju.
On je rekao da su se pretenzije Hrvatske i Srbije na teritorije BiH posle susreta u Karađorđevu pokazale i na sastanku Mate Bobana i Radovana Karadžića u maju sledeće godine u Gracu. I na jednom i na drugom sastanku iscrtavale su se granice država unutar BiH, koje bi kasnije trebalo da se pripoje Hrvatskoj, odnosno Srbiji.
objavljeno: 28.03.2011
