Izvor: Politika, 06.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemaju ni TV signal svoje države
U Vraćenovićima i Petrovićima nekada je vrilo od života, radilo se u fabrici za platu od hiljadu maraka, a danas se meštanima umesto rada u industriji nude živinarske farme
Nikšić – Da je tek mali procenat od vrednosti švercovane robe ali i legalne trgovine koja je poslednje dve decenije išla preko područja mesnih zajednica Vraćenovići i Petrovići, na granici Crne Gore i Republike Srpske, uplaćivan u mesnu blagajnu, danas bi taj kraj mnogo lepše izgledao, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a njegovi žitelji ne bi imali problema sa TV signalom, vodosnabdevanjem i zdravstvenom zaštitom. Moguće je i da bi pogoni metaloprerade, otvoreni pre više od dvadeset godina, i danas radili.
Sredinom devedesetih godina oko 100.000 polovnih motornih vozila iz Federacije BiH prešlo je granicu Crne Gore i carinski punkt u Vraćenovićima. Osiguravajuća društva i druge nadležne institucije uzele su pozamašne sume novca. Neko vreme radili su i fri-šopovi. Danas su oni zatvoreni, nema onoliko šverca i trgovine preko granice kao što je nekad bilo. Međutim, zbog konfiguracije terena i dugačke granice i danas se poneko bavi švercom. U poslednje vreme sve je češći šverc ljudi. Dosta ima i nelegalne trgovine tržišnim viškovima stoke koju meštani prodaju trgovcima iz Hrvatske, cigareta i druge robe.
Problemi mesnih zajednica Vraćenovići i Petrovići nedavno su se našli i pred lokalnim parlamentom. Neki odbornici su tražili da država žiteljima pograničnog dela omogući dobar TV signal crnogorske televizije čiji program oni ne mogu da prate. Umesto TV CG oni imaju program hrvatske i bosanske televizije kao i drugih TV kuća. Lokalna vlast nema novca da obezbedi oko 160.000 evra koliko bi bilo potrebno da TV slika iz matične države dođe do žitelja ovih područja.
Ako je suditi po izjavama čelnih ljudi nikšićke opštine, nema perspektive ni za metalopreradu, odnosno za revitalizaciju Monteksovih pogona u Vraćenovićima i Petrovićima. Umesto razvoja industrije i privrede, lokalna vlast predlaže meštanima da organizuju živinarske i druge farme, jer će to pospešiti razvoj sela u tim krajevima.
– U MZ Vraćenovići ima 160 domaćinstava, a sela Vučji Do, Pilatovci, Kljakovica nalaze se uz samu granicu sa Republikom Srpskom. Mnogi su radili u Republici Srpskoj, pa su ostali bez posla i vratili se na sela. Neki od njih se bave poljoprivredom, stočarstvom, kaže Milivoje Jeramaz.
Međutim, ono što brine meštane je problem vodosnabdevanja, zdravstvena zaštita, ali i najava nadležnih da će biti ukinuta neka odeljenja osnovnih škola. U Vraćenovićima, centru ovog kraja gde je vrelo od života kada je na desetine mladih radilo u fabrici prirubnica za platu od hiljadu maraka, sada je slika drugačija. Mesto je gotovo opustelo, lekar dolazi jednom nedeljno.
Žitelji ovog kraja leti kupuju vodu na cisterne, a Bilećko jezero im se nalazi gotovo na dohvat ruke. Nekoliko zaselaka i veći prostor MZ našao se pod vodom Bilećkog jezera. Nekim meštanima nije isplaćena ni adekvatna naknada za oduzetu zemlju. Čak 65 domaćinstava je podnelo zahtev za nadoknadu štete koja im je pričinjena prilikom izgradnje jezera, ali odgovor još nije stigao iako postoji međudržavni dogovor Crne Gore i Federacije BiH.
Gotovo isto je i u MZ Petrovići čiji su žitelji pre više od pola veka imali ne samo vodu za piće već i redovan železnički saobraćaj. Pruga koja je nekada povezivala Nikšić sa Hercegovinom prolazila je kroz centar njihovog kraja.
Rade Vukićević
[objavljeno: 07/11/2008]
