Izvor: Politika, 07.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nektar iz manastirskih podruma
Vinarija manastira Tvrdoš jedina je u BiH dobila najznačajnije evropske sertifikate o kvalitetu, pa se vina iz ovog podruma mogu izvoziti u zemlje Evropske unije
Trebinje – Kada su pre desetak godina obavljena opsežna arheološka istraživanja u manastiru Tvrdoš kod Trebinja , otkriveni su ostaci stare crkvice iz četvrtog veka na čijim temeljima je kasnije podignut manastir, nađeni su i ostaci dve vizantijske grobnice, te mnogo materijalnih pokazatelja o dugoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tradiciji hrišćanskog života na ovom prostoru. Nađen je tada i stari vinski podrum, decenijama zatrpan zemljom i kamenjem, iz 15. veka. Tako se potvrdilo da je tradicija vinarstva u Tvrdošu stara skoro koliko i sam manastir.
Kako je sa početkom rata u Bosni i Hercegovini, zajedno sa progonstvom Srba iz doline Neretve, sedište Zahumsko-hercegovačke eparhije premešteno iz Mostara u Tvrdoš, počela je i obnova manastira i monaškog života . Posebno su tome doprineli vladike Atanasije i Grigorije. Sa obnovom života i uvećanjem manastirskog bratstva, nastavljena je i tradicija proizvodnje vina u Tvrdošu, posebno uz zalaganje igumana Save. Najpre su to bila male količine, napravljene za manastirske potrebe. Međutim, aromatični tvrdoški „vranac” bio je tako dobrog kvaliteta da je privukao pažnju uglednih enologa, pa se počelo i sa proizvodnjom vina za tržište. Inače, u evropskom vinarstvu, posebno u zemljama sa starom vinarskom proizvodnjom, poput Španije, Francuske ili Italije, česti su primeri da su velike i ugledne vinarije utemeljene upravo na monaškoj tradiciji proizvodnje vina.
Sagrađeni su u Tvrdošu podrumi opremljeni najnovijom tehnologijom za proizvodnju vina, kapaciteta oko tri stotine tona grožđa. Manastir je preuzeo brigu nad vinogradima u Trebinjskom polju, a u Popovom polju zasađeni su novi vinogradi. Tako je sada vinarija manastira Tvrdoš značajno i ugledno preduzeće.
– Pošto raspolažemo vlastitim vinogradima u kojima imamo autohtone sorte vranac i žilavku, ali i kaberne sovinjon, merlo, šardone, imamo zaokružen proces proizvodnje pa su naša vina proverenog geografskog porekla i potpuno kontrolisana, s ponosom priča mladi direktor vinarije Tihomir Kuduz i dodaje:
–Proizvodimo bela vina i vina od uvoznih sorti. Međutim u proizvodnji vranca ostali smo verni starom načinu pravljenja vina, kakav su primenjivali od davnina hercegovački domaćini. Vranac, naime i dalje ostavljamo da odleži u velikim hrastovim bačvama u starom manastirskom podrumu gde je vino pravljeno još u petnaestom veku.
Vinarija manastira Tvrdoš prva je, i za sada jedina u Bosni i Hercegovini, dobila najznačajnije evropske sertifikate o kvalitetu. To znači da se vina iz ovog podruma mogu izvoziti u zemlje Evropske unije. Za sada najviše boca tvrdoškog vina odlazi u Srbiju, i na područje BiH. Izvozi se i u Švajcarsku i Nemačku, zainteresovani su i kupci iz Rusije, a tečni nektar iz hercegovačkih vinograda zadovoljio je i zahtevne američke kupce.
U poslednjih desetak godina hercegovački manastiri i crkve postali su česta odredišta grupa turista i hodočasnika. Tako je i manastir Tvrdoš, smešten na svega četiri kilometra od Trebinja, veoma posećen. Od kada je sagrađena vinarija, broj posetilaca je povećan, pa u vinariji razmišljaju o uvođenju vodiča, kako turisti ne bi remetili monaški mir u obližnjem manastiru. Boca dobrog tvrdoškog „vranca” tako je postala čest suvenir koji posetioci ponesu diljem sveta sa svojih putovanja po Hercegovini.
Sanja Pešut
[objavljeno: 08/12/2008]
.jpg)
