Izvor: Politika, 07.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neke „krupne ribe” oterale ribare
Brodovi istiskuju barske pecaroše, džentlmene koji sitnu ribu vraćaju u more, a kući nose tek malo veći i bolji ulov
Sve je manje prostora za ribare, čak ni udica nema gde da se zabaci Bar – Bar je primorski grad, grad dokera, mornara, ali i ribara. Ovi poslednji se dele na oni koji love ribu da bi preživeli, sportske ribolovce koji je hvataju iz zabave i pecaroše koji su „nešto između”.
A barski pecaroši uživaju da love skakavicu, lukavu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ribu, koja retko zagrize mamac. Potrebno je, kažu, mnogo iskustva i veštine da bi se ona uhvatila.
– Dešava se da sedimo jedan pored drugog, njemu je puna čuvarka a meni riba ni da takne udicu. Ali nema zavisti, već godinama pecamo zajedno, toliko puta smo podelili ulov. Sve je stvar osećaja i iskustva, priča jedan od barskih pecaroša.
On objašnjava da je cipol ili skakavica prevrtljiva riba koja sisa mamac i to najčešće na dnu. Samo joj ime kaže – skače i lako beži iz mreža, ponekad i iz čuvarke.
– Lovimo je na hleb ali i na posebnu vrstu crvenih crva iz mulja. Orada i levrek su grabljivice. Mamac za njih su kozice – posebna vrsta račića. Zubatica ili hama poznata je po tome što napada ostalu ribu, a posebno voli iglicu‚ veli naš sagovornik.
Početku pecanja prethodi pravi ritual. Ribolovci poređaju stolice tik uz more i dugo se spremaju za prvi zamah. Potrebno je da pripreme štapove, zategnu udice, nameste olovo, plovak, čuvarku i, naravno, da se raspitaju kako je riba sinoć „radila” – da ne gube uzalud vreme... Oni nešto imućniji pecaju sa svojih brodića i barki, a kada dođe vreme, otisnu se i nastave lov na otvorenom moru. Drugi ostaju usidreni na gatovima, nadajući se velikom ulovu i skoroj kupovini barke.
Ribari su, pre petnaestak godina, pecali u blizini marine ali je taj prostor kasnije ograđen za vojne brodove. Morali su da traže novo mesto za zabavu i druženje. Prvo se pecalo na trećem gatu u marini, pa na četvrtom, a onda su u barsku marinu uplovile „krupne ribe” – jahte, kojima je trebalo obezbediti zimovnik. Zakupljeni su gatovi, postavljene kapije i proterani pecaroši.
– Ribolov je strast. Ko jednom zabaci udicu, zabaciće je, sigurno, opet. Često sam imao mnogo posla i obaveza, ali sam uvek nalazio vremena za pecanje. Nekada je bilo i više ribe i više mesta za pecanje. Sada svratim da me želja mine, nema se gde udica baciti, gotovo su svi gatovi zatvoreni. Ne može se pecati ni preko puta prvog gata, jer kako da lovimo ribu na metar dubine, kaže sportski ribolovac Hasan Beharović.
Ribolovcima su na raspolaganju ostali samo osmi i prvi gat. Od nedavno su na osmom gatu koče. Ni na prvom gatu situacija nije bolja jer svakodnevno stižu nova plovila. Pecaroši bacaju udicu između dva veza, ali zakačena riba često beži ispod čamca, zamrsi najlon i pokida udicu. Zato su prinuđeni da se opet sele i ovih dana se mogu videti sa obe strane stotinak metara dugog nasipa ka svetioniku na ulazu u barsku luku.
Barski pecaroši su džentlmeni, sitnu ribu vraćaju u more, veću nose kući. Najviše ih nerviraju oni koji dinamitom uništavaju ribu i riblju mlađ i pustoše more. I podvodni ribolovci su agresivni, kao i „kočari” koji bacaju mreže blizu obale, iako znaju da bi morali da se udalje makar nekoliko milja od kopna. Koče mreže vuku po dnu, kupeći tako sve što im se nađe na putu, uništavajući dno i prirodna staništa, morsku floru i faunu.
Milan Vujović
[objavljeno: 08/11/2008]
